対訳 節 20 章 東ローマ人章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 20

وَمِنۡ ءَايَٰتِهِۦٓ أَنۡ خَلَقَكُم مِّن تُرَابٖ ثُمَّ إِذَآ أَنتُم بَشَرٞ تَنتَشِرُونَ

Једно од очитих знамења да је Узвишени Бог свемоћан, величанствен и једини Бог и то је што је створио људе од земље тако што је Адама, праоца човечанства, од блата устајалог створио, па гле – ви, његови потомци, одједном се намножисте и настанисте Земљу живећи од опскрбе коју вам Бог даје.

本諸節の功徳:

• إعمار العبد أوقاته بالصلاة والتسبيح علامة على حسن العاقبة.

Трошење времена у обављању молитве и слављење Бога показатељ је да ће човек имати лепу смрт.

• الاستدلال على البعث بتجدد الحياة، حيث يخلق الله الحي من الميت والميت من الحي.

Обнављање живота и његово трајање на овом свету јест доказ да ће Бог мртве проживети. Наиме, Свевишњи Бог живо изводи из неживог, као што изводи неживо из живог.

• آيات الله في الأنفس والآفاق لا يستفيد منها إلا من يُعمِل وسائل إدراكه الحسية والمعنوية التي أنعم الله بها عليه.

Из доказа које је Бог пружио у људима и свемирским пространствима корист могу извући једино они који се користе свим чулима, помоћу којих долазе до спознаје, а која им је Господар дао.