対訳 節 33 章 東ローマ人章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 33

وَإِذَا مَسَّ ٱلنَّاسَ ضُرّٞ دَعَوۡاْ رَبَّهُم مُّنِيبِينَ إِلَيۡهِ ثُمَّ إِذَآ أَذَاقَهُم مِّنۡهُ رَحۡمَةً إِذَا فَرِيقٞ مِّنۡهُم بِرَبِّهِمۡ يُشۡرِكُونَ

Кад многобошце снађе каква невоља или потешкоћа у животу, као нпр. болест, сиромаштво, суша, тада Бога, узвишеног и слављеног, искрено зазивају да их поштеди и олакша им, а кад им Свевишњи Бог укаже Своју милост и отклони невољу, неки од њих враћају се лажним божанствима и њима молитву и захвалност упућују.

本諸節の功徳:

• فرح البطر عند النعمة، والقنوط من الرحمة عند النقمة؛ صفتان من صفات الكفار.

Охолост приликом благостања, а губљење наде у Божју милост приликом несреће особина је оних који не верују.

• إعطاء الحقوق لأهلها سبب للفلاح.

Давање права онима који их заслужују води у спас.

• مَحْقُ الربا، ومضاعفة أجر الإنفاق في سبيل الله.

Бог уништава иметак који је стечен пословањем уз камату, а даје многоструку награду за удељивање на Божјем путу.

• أثر الذنوب في انتشار الأوبئة وخراب البيئة مشاهد.

Виђено је да греси имају за последицу ширење заразних болести и уништавање добара.