対訳 節 37 章 東ローマ人章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 37

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّ ٱللَّهَ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Зар не схватају људи да Бог Узвишени, даје неким људима обилну опскрбу да би их искушао хоће ли захвални бити, и да је ускраћује другим људима да би их, исто тако, искушао хоће ли се стрпети или ће пак показати незадовољство Божјим давањем? У чињеници да Узвишени Бог неком даје обилну опскрбу, а дотле је неком ускраћује, очит је знак верницима да је Мудри Бог милостив према људима и да је савршено упућен у све њихове потребе и послове.

本諸節の功徳:

• فرح البطر عند النعمة، والقنوط من الرحمة عند النقمة؛ صفتان من صفات الكفار.

Охолост приликом благостања, а губљење наде у Божју милост приликом несреће особина је оних који не верују.

• إعطاء الحقوق لأهلها سبب للفلاح.

Давање права онима који их заслужују води у спас.

• مَحْقُ الربا، ومضاعفة أجر الإنفاق في سبيل الله.

Бог уништава иметак који је стечен пословањем уз камату, а даје многоструку награду за удељивање на Божјем путу.

• أثر الذنوب في انتشار الأوبئة وخراب البيئة مشاهد.

Виђено је да греси имају за последицу ширење заразних болести и уништавање добара.