対訳 節 47 章 東ローマ人章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 47

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ رُسُلًا إِلَىٰ قَوۡمِهِمۡ فَجَآءُوهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَٱنتَقَمۡنَا مِنَ ٱلَّذِينَ أَجۡرَمُواْۖ وَكَانَ حَقًّا عَلَيۡنَا نَصۡرُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Узвишени Бог је и пре Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, слао посланике њиховим народима с јасним, непобитним доказима. Па ипак, већина се њихових сународника отуђила од Бога, а мањина је веровала; Узвишени Бог се осветио порицатељима, уништио их је, а верницима монотеистима помогао је, јер Божји штићеници, због свог степена и близине Њему, заслужују Његову неизоставну помоћ.

本諸節の功徳:

• إرسال الرياح، وإنزال المطر، وجريان السفن في البحر: نِعَم تستدعي أن نشكر الله عليها.

Слање ветрова, спуштање кише и пловљење лађа по мору – све су то благодати које изискују захвалност Богу.

• إهلاك المجرمين ونصر المؤمنين سُنَّة إلهية.

Божји закон је да уништава оне који чине зло, а да помаже верницима.

• إنبات الأرض بعد جفافها دليل على البعث.

То што земља обрасте биљем након што је била сува и испуцала доказ је да ће Бог проживети мртве.