対訳 章 ジン章 - クルアーン簡潔注釈（セルビア語対訳） - ページ番号 572 - クルアーン百科事典

Џин

本章の趣旨:

إبطال دين المشركين، ببيان حال الجنّ وإيمانهم بعد سماع القرآن.

Негација вере многобожаца објашњавањем стања духова и њиховог веровања након што су чули Кур'ан.

---

節: 1

قُلۡ أُوحِيَ إِلَيَّ أَنَّهُ ٱسۡتَمَعَ نَفَرٞ مِّنَ ٱلۡجِنِّ فَقَالُوٓاْ إِنَّا سَمِعۡنَا قُرۡءَانًا عَجَبٗا

Реци, о Посланиче, своме народу: Бог ми је објавио да је моје учење Кур'ана слушала скупина духова у долини Нахле, па када су се вратили своме народу, казали су им: Ми смо слушали говор веома јасан, говор који изазива дивљење.

節: 2

يَهۡدِيٓ إِلَى ٱلرُّشۡدِ فَـَٔامَنَّا بِهِۦۖ وَلَن نُّشۡرِكَ بِرَبِّنَآ أَحَدٗا

Овај говор који смо слушали води ка исправном веровању, речима и делима, па смо у њега поверовали и више никад нећемо никог другог поред нашег Господара обожавати.

節: 3

وَأَنَّهُۥ تَعَٰلَىٰ جَدُّ رَبِّنَا مَا ٱتَّخَذَ صَٰحِبَةٗ وَلَا وَلَدٗا

Поверовали смо и да наш Господар, нека је слављен и узвишен, нема ни супруге ни детета, као што то сматрају незнанобошци.

節: 4

وَأَنَّهُۥ كَانَ يَقُولُ سَفِيهُنَا عَلَى ٱللَّهِ شَطَطٗا

Сотона је говорио о Богу оно што није тачно, приписујући му супругу и дете.

節: 5

وَأَنَّا ظَنَنَّآ أَن لَّن تَقُولَ ٱلۡإِنسُ وَٱلۡجِنُّ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبٗا

Ми смо сматрали да незнанобошци међу људима и духовима нису говорили лаж, када су тврдили да Он има жену и дете, па смо им, слепо их следећи, поверовали.

節: 6

وَأَنَّهُۥ كَانَ رِجَالٞ مِّنَ ٱلۡإِنسِ يَعُوذُونَ بِرِجَالٖ مِّنَ ٱلۡجِنِّ فَزَادُوهُمۡ رَهَقٗا

У предисламско доба било је људи који су сарађивали са духовима и када би боравили у неком опасном месту тражили би њихову заштиту, па би један међу њима говорио: "Тражим заштиту од поглавара ове долине и утичем му се од малоумника из његовог народа", па би људи осећали још већи страх од духова.

節: 7

وَأَنَّهُمۡ ظَنُّواْ كَمَا ظَنَنتُمۡ أَن لَّن يَبۡعَثَ ٱللَّهُ أَحَدٗا

И људи су сматрали, као и ви, о духови, да Бог никога након смрти неће да оживи, и да с њим неће рачун сводити и да га неће обрачунати.

節: 8

وَأَنَّا لَمَسۡنَا ٱلسَّمَآءَ فَوَجَدۡنَٰهَا مُلِئَتۡ حَرَسٗا شَدِيدٗا وَشُهُبٗا

Ми смо покушавали да добијемо неке информације са небеса, па смо увидели да је оно пуно снажних анђела који га чувају и не дозвољавају да их прислушкујемо, а и пуно је пламена којим се гађају они који то покушавају.

節: 9

وَأَنَّا كُنَّا نَقۡعُدُ مِنۡهَا مَقَٰعِدَ لِلسَّمۡعِۖ فَمَن يَسۡتَمِعِ ٱلۡأٓنَ يَجِدۡ لَهُۥ شِهَابٗا رَّصَدٗا

Ми бисмо на небесима заузимали места и положаје како бисмо чули шта се међу анђелима прича, па бисмо то преносили врачарима на Земљи, али се то променило, па ко сада покуша да нешто чује, погодила би га пламтећа ватра припремљена за њега. Када би се неко приближио био би одмах спаљен.

節: 10

وَأَنَّا لَا نَدۡرِيٓ أَشَرٌّ أُرِيدَ بِمَن فِي ٱلۡأَرۡضِ أَمۡ أَرَادَ بِهِمۡ رَبُّهُمۡ رَشَدٗا

Ми не знамо разлог оваквог чувања, тј. да ли се тиме жели зло или добро онима који живе на Земљи. Нама су престале да долазе обавести са небеса.

節: 11

وَأَنَّا مِنَّا ٱلصَّٰلِحُونَ وَمِنَّا دُونَ ذَٰلِكَۖ كُنَّا طَرَآئِقَ قِدَدٗا

Међу нама духовима има богобојазних доброчинитеља, а има и неверника и грешника. Има нас разних врста и идеологија.

節: 12

وَأَنَّا ظَنَنَّآ أَن لَّن نُّعۡجِزَ ٱللَّهَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَن نُّعۡجِزَهُۥ هَرَبٗا

Ми смо уверени да не можемо умаћи ако Бог жели да нам се нешто деси, нити од тога можемо побећи, јер Он нас све обухвата.

節: 13

وَأَنَّا لَمَّا سَمِعۡنَا ٱلۡهُدَىٰٓ ءَامَنَّا بِهِۦۖ فَمَن يُؤۡمِنۢ بِرَبِّهِۦ فَلَا يَخَافُ بَخۡسٗا وَلَا رَهَقٗا

И ми смо, када смо Кур’ан, који води једином правом путу, чули, у њега поверовали; а онај ко се боји свога Господара, не треба да се боји умањивања својих добрих дела, нити додавања греха на претходне грехе.

本諸節の功徳:

• تأثير القرآن البالغ فيمَنْ يستمع إليه بقلب سليم.

Кур'ан утиче сасвим јасно на онога ко га слуша чистог срца.

• الاستغاثة بالجن من الشرك بالله، ومعاقبةُ فاعله بضد مقصوده في الدنيا.

Тражење помоћи од духова је чин паганства, а онај ко то чини биће кажњен.

• بطلان الكهانة ببعثة النبي صلى الله عليه وسلم.

Посланством Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, негира се пророчанство.

• من أدب المؤمن ألا يَنْسُبَ الشرّ إلى الله.

У леп однос верника и његово лепо понашање убраја се и то да Богу зло не приписује.