対訳 章 悔悟章 - クルアーン簡潔注釈（セルビア語対訳） - ページ番号 195 - クルアーン百科事典

節: 48

لَقَدِ ٱبۡتَغَوُاْ ٱلۡفِتۡنَةَ مِن قَبۡلُ وَقَلَّبُواْ لَكَ ٱلۡأُمُورَ حَتَّىٰ جَآءَ ٱلۡحَقُّ وَظَهَرَ أَمۡرُ ٱللَّهِ وَهُمۡ كَٰرِهُونَ

Дволичњаци су и пре похода на Тебук сијали смутњу, препадали вернике и изазивали неред и раскол, варали су и обмањивали су Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, све док Свевишњи Бог није помогао Ислам и Свога Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, а реч Своју уздигао и војску Своју подржао. А њима, дволичњацима, није било по вољи то што је Бог, Узвишени, помогао и узвисио Ислам.

節: 49

وَمِنۡهُم مَّن يَقُولُ ٱئۡذَن لِّي وَلَا تَفۡتِنِّيٓۚ أَلَا فِي ٱلۡفِتۡنَةِ سَقَطُواْۗ وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمُحِيطَةُۢ بِٱلۡكَٰفِرِينَ

Неки дволичњаци говоре ти: “Веровесниче, дозволи ми да не пођем у борбу с вама! Не разрешиш ли ме и пођем ли у борбу, зарадићу грех!” Остало је да се приповеда да су неки дволичњаци рекли и ово: “Пођем ли у борбу, бојим се да ћу бити искушан лепим византијским женама!” Они су, не опажајући, овим поступком упали у највећу смутњу – изостали су из борбе, отказали су послушност Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и лагали су га. А ватра ће бити њихово пребивалиште и неће јој моћи умаћи.

節: 50

إِن تُصِبۡكَ حَسَنَةٞ تَسُؤۡهُمۡۖ وَإِن تُصِبۡكَ مُصِيبَةٞ يَقُولُواْ قَدۡ أَخَذۡنَآ أَمۡرَنَا مِن قَبۡلُ وَيَتَوَلَّواْ وَّهُمۡ فَرِحُونَ

Ако ти се, Веровесниче, догоди нешто лепо, ако победиш или стекнеш ратни плен, дволичњаци се одмах растуже, а ако те погоди нека несрећа или ако доживиш пораз, они кажу да су били опрезни и да су се сачували оног што је погодило тебе и вернике. Радују се вашем поразу као што се радују свом успеху, одлазећи срећни због оног што вам се догодило.

節: 51

قُل لَّن يُصِيبَنَآ إِلَّا مَا كَتَبَ ٱللَّهُ لَنَا هُوَ مَوۡلَىٰنَاۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُؤۡمِنُونَ

Реци им Божји Посланиче: “Све што се догађа бива Божјом вољом и Његовим одређењем. Господар управља нама у свим стањима, и у благостању и у потешкоћи. У тешкоћи се треба стрпити, а у благостању захвалити.” Верници се увек требају препустити Богу, Узвишеном. Он је диван Помагач.

節: 52

قُلۡ هَلۡ تَرَبَّصُونَ بِنَآ إِلَّآ إِحۡدَى ٱلۡحُسۡنَيَيۡنِۖ وَنَحۡنُ نَتَرَبَّصُ بِكُمۡ أَن يُصِيبَكُمُ ٱللَّهُ بِعَذَابٖ مِّنۡ عِندِهِۦٓ أَوۡ بِأَيۡدِينَاۖ فَتَرَبَّصُوٓاْ إِنَّا مَعَكُم مُّتَرَبِّصُونَ

Божји Посланиче, реци дволичњацима: “Очекујете ли ви у погледу нас било шта друго осим два величанствена завршетка: победу и понос на овом свету, или смрт на Божјем путу и највећу награду на Будућем свету? Што се нас тиче, ми очекујемо да Бог на вас спусти какву казну с неба, или да вас ми казнимо. Ето, ви чекајте шта ће бити с нама, а и ми ћемо чекати шта ће догодити вама.”

節: 53

قُلۡ أَنفِقُواْ طَوۡعًا أَوۡ كَرۡهٗا لَّن يُتَقَبَّلَ مِنكُمۡ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

Реци дволичњацима: “Бог неће прихватити вашу милостињу, давали је милом или силом, зато што сте Му непокорни и што сте напустили заједницу. Ви сте охоли и уображени!”

節: 54

وَمَا مَنَعَهُمۡ أَن تُقۡبَلَ مِنۡهُمۡ نَفَقَٰتُهُمۡ إِلَّآ أَنَّهُمۡ كَفَرُواْ بِٱللَّهِ وَبِرَسُولِهِۦ وَلَا يَأۡتُونَ ٱلصَّلَوٰةَ إِلَّا وَهُمۡ كُسَالَىٰ وَلَا يُنفِقُونَ إِلَّا وَهُمۡ كَٰرِهُونَ

Њихова милостиња не може бити примљена јер они не верују у Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. А кад клањају намаз, клањају га немарно, лењо и и само да би их људи видели, а таквима се дела не прихватају. Такође, кад нешто удељују, они то невољно чине, због лицемерства које им је прекрило срца.

本諸節の功徳:

• دأب المنافقين السعي إلى إلحاق الأذى بالمسلمين عن طريق الدسائس والتجسس.

Дволичњаци настоје нанети муслиманима зло тако што их прате и против њих плету сплетке.

• التخلف عن الجهاد مفسدة كبرى وفتنة عظمى محققة، وهي معصية لله ومعصية لرسوله.

Изостајање из борбе на Божјем путу садржи велико зло и неизоставно води у смутњу. То је непослушност Богу и Посланику.

• في الآيات تعليم للمسلمين ألا يحزنوا لما يصيبهم؛ لئلا يَهِنوا وتذهب قوتهم، وأن يرضوا بما قدَّر الله لهم، ويرجوا رضا ربهم؛ لأنهم واثقون بأن الله يريد نصر دينه.

Ови одломци садрже упутство муслиманима да се не жалосте због оног што им се догађа, како не би изгубили снагу, и да буду задовољни судбином надајући се да ће тиме заслужити Божју наклоност. Верници се управо тако понашају јер су сигурни у то да ће Аллах да помогне Ислам.

• من علامات ضعف الإيمان وقلة التقوى التكاسل في أداء الصلاة والإنفاق عن غير رضا ورجاء للثواب.

Лењост приликом обављања намаза и безвољност приликом давања милостиње и одсуство наде у Божју награду – све то је показатељ слабости веровања и мањка богобојазности.