対訳 節 118 章 悔悟章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 118

وَعَلَى ٱلثَّلَٰثَةِ ٱلَّذِينَ خُلِّفُواْ حَتَّىٰٓ إِذَا ضَاقَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلۡأَرۡضُ بِمَا رَحُبَتۡ وَضَاقَتۡ عَلَيۡهِمۡ أَنفُسُهُمۡ وَظَنُّوٓاْ أَن لَّا مَلۡجَأَ مِنَ ٱللَّهِ إِلَّآ إِلَيۡهِ ثُمَّ تَابَ عَلَيۡهِمۡ لِيَتُوبُوٓاْۚ إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ

Бог је опростио тројици која су изостала из битке на Тебуку и чије је покајање било одложено, а они су: Ка'б. Малик, Мерара б. Реб'а и Хилал б. Умејје. Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, је издао наређење да се они игноришу, па су били веома тужни, тако да им се Земља, и поред њене ширине и пространства, учинила скученом, а њихове душе су биле стиснуте због самоће коју су осећали. У том стању знали су да је једини спас од Бога, па им се Он смиловао и ка покајању их упутио, а онда им је покајање прихватио, јер Он много прашта верницима и милостив је према њима.

本諸節の功徳:

• وجوب تقوى الله والصدق وأنهما سبب للنجاة من الهلاك.

Обавезност богобојазности и искрености, јер то су дела која спашавају од пропасти.

• عظم فضل النفقة في سبيل الله.

Велика вредност удељивања на Божјем путу.

• وجوب التفقُّه في الدين مثله مثل الجهاد، وأنه لا قيام للدين إلا بهما معًا.

Обавезност изучавања вере, јер то је вредније од борбе на Божјем путу, с обзиром да се вера не може сачувати осим путем знања и борбом за њу.