対訳 節 17 章 悔悟章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 17

مَا كَانَ لِلۡمُشۡرِكِينَ أَن يَعۡمُرُواْ مَسَٰجِدَ ٱللَّهِ شَٰهِدِينَ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِم بِٱلۡكُفۡرِۚ أُوْلَٰٓئِكَ حَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡ وَفِي ٱلنَّارِ هُمۡ خَٰلِدُونَ

Не приличи да безверци граде и одржавају џамије, јер испољавају неверовање и боре се против Ислама. Свемогући Бог ће да поништи сва њихова дела и они ће у пакленој ватри вечно да бораве.

本諸節の功徳:

• في الآيات دلالة على محبة الله لعباده المؤمنين واعتنائه بأحوالهم، حتى إنه جعل من جملة المقاصد الشرعية شفاء ما في صدورهم وذهاب غيظهم.

Бог воли вернике и води бригу о њима. Заправо, воли их толико да је учинио да одагнавање туге и срџбе из срца верника буде један од циљева Ислама.

• شرع الله الجهاد ليحصل به هذا المقصود الأعظم، وهو أن يتميز الصادقون الذين لا يتحيزون إلا لدين الله من الكاذبين الذين يزعمون الإيمان.

Бог је прописао вођење борбе на Божјем путу да би се помоћу тога остварио велики циљ – направила разлика између искрених верника, који су спремни дати живот за веру, и лажова, који само говоре да су верници.

• عُمَّار المساجد الحقيقيون هم من وُصِفوا بالإيمان الصادق، وبالقيام بالأعمال الصالحة التي أُمُّها الصلاة والزكاة، وبخشية الله التي هي أصل كل خير.

Џамије одржавају само искрени верници, помоћу чињења добрих дела а у првом реду је обављање намаза и давање зеката, и помоћу богобојазности, која је окосница сваког добра.

• الجهاد والإيمان بالله أفضل من سقاية الحاج وعمارة المسجد الحرام بدرجات كثيرة؛ لأن الإيمان أصل الدين، وأما الجهاد في سبيل الله فهو ذروة سنام الدين.

веровање у Бога и вођење борбе на Његовом путу вредније је за много разина од напајања ходочасника и одржавања светог храма у Мекки. То је тако, јер је веровање окосница вере, а борба на Божјем путу врхунац Ислама.