対訳 節 2 章 悔悟章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 2

فَسِيحُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَرۡبَعَةَ أَشۡهُرٖ وَٱعۡلَمُوٓاْ أَنَّكُمۡ غَيۡرُ مُعۡجِزِي ٱللَّهِ وَأَنَّ ٱللَّهَ مُخۡزِي ٱلۡكَٰفِرِينَ

“Путујте по Земљи куд год хоћете у периоду од четири месеца, од тренутка ове обзнане. И ви, о вишебошци, будите уверени да вас неће мимоићи Божја казна, ако вас је мимоишло страдање у рату. То је тако, јер Бог, Узвишени, невернике кажњава на овом свету поразом и понижењем, а потом Пакленом ватром, на будућем свету.” Овај се одломак односи на оне вишебошце с којима је потписан уговор на неодређено време. Уговор који траје одређено време, па макар трајао и дуже од четири месеца, треба да се испоштује.

本諸節の功徳:

• في الآيات دليل واضح على حرص الإسلام على تسوية العلاقات الخارجية مع الأعداء على أساس من السّلم والأمن والتّفاهم.

Ови су одломци очити као показатељ да Ислам тежи успостави дипломатских односа с непријатељима на темељу мира, суживота и међусобног разумевања.

• الإسلام يُقَدِّر العهود، ويوجب الوفاء بها، ويجعل حفظها نابعًا من الإيمان، وملازمًا لتقوى الله تعالى.

Ислам држи до уговора и обавезује на његово поштовање. И сматра да је поштовање уговора знак веровања и богобојазности.

• أَنَّ إقامة الصّلاة وإيتاء الزّكاة دليل على الإسلام، وأنهما يعصمان الدّم والمال، ويوجبان لمن يؤدّيهما حقوق المسلمين من حفظ دمه وماله إلا بحق الإسلام؛ كارتكاب ما يوجب القتل من قتل النفس البريئة، وزنى الزّاني المُحْصَن، والرّدّة إلى الكفر بعد الإيمان.

Обављање намаза и давање зеката показатељи су да је човек муслиман. Помоћу ова два чина богослужења муслиман се јасно разликује од немуслимана.

• مشروعيّة الأمان؛ أي: جواز تأمين الحربي إذا طلبه من المسلمين؛ ليسمع ما يدلّ على صحّة الإسلام، وفي هذا سماحة وتكريم في معاملة الكفار، ودليل على إيثار السِّلم.

Предвиђено је да се оном ко ратује против Ислама пружи заштита уколико је затражи од муслимана, да би се уверио у исправност Ислама. То је показатељ да Ислам тежи коректном и мирољубивом односу према онима који не верују.