対訳 節 91 章 悔悟章 - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - クルアーン百科事典

節: 91

لَّيۡسَ عَلَى ٱلضُّعَفَآءِ وَلَا عَلَى ٱلۡمَرۡضَىٰ وَلَا عَلَى ٱلَّذِينَ لَا يَجِدُونَ مَا يُنفِقُونَ حَرَجٌ إِذَا نَصَحُواْ لِلَّهِ وَرَسُولِهِۦۚ مَا عَلَى ٱلۡمُحۡسِنِينَ مِن سَبِيلٖۚ وَٱللَّهُ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Старци, жене, деца, немоћни, болесни, сакати, слепи и сиромашни који немају средстава за рат, нису грешни због неодласка у борбу ако Богу искрено робују и ако следе Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и ако при себи немају лицемерства. Њима се, заиста, нема шта приговорити, јер им је Бог опростио, прихватајући њихово оправдање, а Он је милостив у односу на њих, утолико милостивији јер их није задужио преко њихових могућности.

本諸節の功徳:

• المجاهدون سيحصِّلون الخيرات في الدنيا، وإن فاتهم هذا فلهم الفوز بالجنة والنجاة من العذاب في الآخرة.

Борци на Божјем путу добиће награду и благодати још на овом свету. Уколико их то мимоиђе, онда ће на Будућем свету сигурно бити награђени Рајем, и биће сачувани ватре у Паклу.

• الأصل أن المحسن إلى الناس تكرمًا منه لا يؤاخَذ إن وقع منه تقصير.

Доброчинитељу који људима чини добро се, из поштовања према њему, не сме замерити ако погреши и подбаци у чињењу доброчинства.

• أن من نوى الخير، واقترن بنيته الجازمة سَعْيٌ فيما يقدر عليه، ثم لم يقدر- فإنه يُنَزَّل مَنْزِلة الفاعل له.

Онај ко има искрену намеру да учини добро дело и притом преузме све потребне кораке да то добро учини, а затим у томе буде спречен – има награду као да је то добро учинио.

• الإسلام دين عدل ومنطق؛ لذلك أوجب العقوبة والمأثم على المنافقين المستأذنين وهم أغنياء ذوو قدرة على الجهاد بالمال والنفس.

Будући да је Ислам праведна и разумна вера, заслужили су казну они лицемери међу богаташима који су били у стању да се боре својим имецима и животима, али су тражили допуштење да не пођу у бој.