ಅರ್ಥಗಳ ಅನುವಾದ ಶ್ಲೋಕ 20 ಅಧ್ಯಾಯ ಅಲ್ -ಮಾಇದ - ಅಲ್-ಮುಖ್ತಸರ್ ಫಿ ತಫ್ಸೀರಿಲ್ ಕುರ್‌ಆನಿಲ್ ಕರೀಮ್ - ಸರ್ಬಿಯನ್ ಅನುವಾದ - ಪವಿತ್ರ ಕುರ್‌ಆನ್ ವಿಶ್ವಕೋಶ

ಶ್ಲೋಕ: 20

وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِۦ يَٰقَوۡمِ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ جَعَلَ فِيكُمۡ أَنۢبِيَآءَ وَجَعَلَكُم مُّلُوكٗا وَءَاتَىٰكُم مَّا لَمۡ يُؤۡتِ أَحَدٗا مِّنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

О Посланиче, спомени када је Мојсије рекао свом народу, потомцима Израиљевим: "Народе мој, сетите се Аллахове благодати и захваљујте Му славећи Га речима славе, када вам је послао веровеснике да вас позивају на прави пут, и неке међу вама учинио краљевима након што сте били поробљени, и дао вам многе благодати које у вашем времену ником није дао."

ಈ ಪುಟದಲ್ಲಿರುವ ಶ್ಲೋಕಗಳ ಉಪಯೋಗಗಳು:

• تعذيب الله تعالى لكفرة بني إسرائيل بالمسخ وغيره يوجب إبطال دعواهم في كونهم أبناء الله وأحباءه.

Узвишени Аллах је казнио невернике међу Израиљћанима тако што је неке претворио у животиње, а остале казнио на друге начине, што указује на ништавност њихове тврдње да су они Аллахови синови и миљеници.

• التوكل على الله تعالى والثقة به سبب لاستنزال النصر.

Ослонац на Аллаха Узвишеног и поуздање у Њега узрок су спуштања Његове помоћи.

• جاءت الآيات لتحذر من الأخلاق الرديئة التي كانت عند بني إسرائيل.

Ови одломци су дошли да упозоре на ружне особине Израиљћана.

• الخوف من الله سبب لنزول النعم على العبد، ومن أعظمها نعمة طاعته سبحانه.

Страх од Аллаха је узрок спуштања благодати, од којих је највећа благодат покорности Њему Узвишеном.