Check out the new design

وه‌رگێڕانی ماناكانی قورئانی پیرۆز - وەرگێڕاوی ئۆزبەکی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز * - پێڕستی وه‌رگێڕاوه‌كان


وه‌رگێڕانی ماناكان سوره‌تی: القصص   ئایه‌تی:
فَلَمَّا جَآءَهُم مُّوسَىٰ بِـَٔايَٰتِنَا بَيِّنَٰتٖ قَالُواْ مَا هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّفۡتَرٗى وَمَا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِيٓ ءَابَآئِنَا ٱلۡأَوَّلِينَ
Мусо алайҳиссалом уларга очиқ-ойдин оятларимизни келтиргач, улар дедилар: "Бу уйдирма сеҳрдан бошқа нарса эмас. Уни Мусонинг ўзи тўқиб чиқарган. Олдинги ота-боболаримиздан ҳам бу ҳақда эшитмаганмиз".
تەفسیرە عەرەبیەکان:
وَقَالَ مُوسَىٰ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَن جَآءَ بِٱلۡهُدَىٰ مِنۡ عِندِهِۦ وَمَن تَكُونُ لَهُۥ عَٰقِبَةُ ٱلدَّارِۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلظَّٰلِمُونَ
Мусо Фиръавнга хитоб қилиб деди: "Парвардигорим Аллоҳ ҳузуридан ҳидоят келтирган ростгўй ким эканини ҳам, охират диёридаги гўзал оқибат кимга бўлишини ҳам яхши Билгувчи Зотдир. Албатта, золимлар нажот топмаслар, мурод-мақсадларига етмаслар".
تەفسیرە عەرەبیەکان:
وَقَالَ فِرۡعَوۡنُ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡمَلَأُ مَا عَلِمۡتُ لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرِي فَأَوۡقِدۡ لِي يَٰهَٰمَٰنُ عَلَى ٱلطِّينِ فَٱجۡعَل لِّي صَرۡحٗا لَّعَلِّيٓ أَطَّلِعُ إِلَىٰٓ إِلَٰهِ مُوسَىٰ وَإِنِّي لَأَظُنُّهُۥ مِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ
Фиръавн ўзининг аъёнларига қарата деди: "Эй, аъёнлар, мен сизларга ўзимдан бошқа бир маъбуд борлигини билмаганман. Бас, эй Ҳомон, лойга ўт ёқиб, уни пишит, ғишт қил ва мен учун бир баланд қаср қур, шоядки, унга чиқиб, Мусонинг худосини кўрсам. Мен Мусонинг ўзини Аллоҳ тарафидан юборилган пайғамбарман, деган даъвоси ёлғон, деб ўйламоқдаман".
تەفسیرە عەرەبیەکان:
وَٱسۡتَكۡبَرَ هُوَ وَجُنُودُهُۥ فِي ٱلۡأَرۡضِ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُمۡ إِلَيۡنَا لَا يُرۡجَعُونَ
Фиръавн ҳам, унинг лашкари ҳам Миср ерида ноҳақ мутакаббирлик қилдилар. Қайта тирилишни инкор этдилар. Қиёмат куни Бизга қайта боражакларини ва ҳисоб-китоб қилинишларини бўлмайдиган иш, деб ўйладилар.
تەفسیرە عەرەبیەکان:
فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلظَّٰلِمِينَ
Бас, уни ҳам ва лашкарини ҳам ушдадик-да, денгизга улоқтирдик. Ҳаммалари чўкиб ўлиб кетдилар. Бас, эй Пайғамбар, у золимларнинг оқибати қандай бўлганини кўринг.
تەفسیرە عەرەبیەکان:
وَجَعَلۡنَٰهُمۡ أَئِمَّةٗ يَدۡعُونَ إِلَى ٱلنَّارِۖ وَيَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ لَا يُنصَرُونَ
Уларни золимларга, йўлдан озганларга куфру залолатни мақтаб, чиройли қилиб кўрсатиш билан дўзахга чақирадиган пешволар қилдик. Қиёмат куни уларга ёрдам берилмас. Аксинча, уларга азоб қилмишлари туфайли зиёда қилиб берилади. Зеро, бўйинларида ўзларининг ҳам, уларга эргашган тобеларининг ҳам гуноҳлари бўлади.
تەفسیرە عەرەبیەکان:
وَأَتۡبَعۡنَٰهُمۡ فِي هَٰذِهِ ٱلدُّنۡيَا لَعۡنَةٗۖ وَيَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ هُم مِّنَ ٱلۡمَقۡبُوحِينَ
Азобга қўшимча тарзда уларга шу дунёда ҳам қувғинликни, шармандаликни қўшиб қўйдик. Қиёмат кунида ҳам улар Аллоҳнинг раҳматидан қувилганлар сафида бўладилар.
تەفسیرە عەرەبیەکان:
وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ مِنۢ بَعۡدِ مَآ أَهۡلَكۡنَا ٱلۡقُرُونَ ٱلۡأُولَىٰ بَصَآئِرَ لِلنَّاسِ وَهُدٗى وَرَحۡمَةٗ لَّعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ
Олдинги умматларга пайғамбарларимизни юбордик. Улар Биз юборган пайғамбарларни ёлғончига чиқардилар. Натижада уларни ҳалок қилдик. Шундан кейин Мусога Тавротни ато этдик. Унда одамларга фойдали бўлган нарсалар баён қилинган. Токи, уларга амал қилиб, фойда олсинлар. Уларга зарарли бўлган нарсалар ҳам айтилган. Токи, уларга яқинлашмасинлар ва зараридан эҳтиёт бўлсинлар. Яна унда одамларни ҳар икки дунё саодатига олиб борадиган эзгуликка бошловчи кўрсатмалар ҳам бор. Шоядки, улар Аллоҳнинг неъматларини ёдга олиб, шукр қилсалар, У Зотга иймон келтирсалар.
تەفسیرە عەرەبیەکان:
سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:
• رَدُّ الحق بالشبه الواهية شأن أهل الطغيان.
Заиф шубҳалар билан ҳақиқатни инкор қилиш ўзидан кетиб қолганлар иши.

• التكبر مانع من اتباع الحق.
Такаббурлик ҳаққа эргашишдан тўсадиган монедир.

• سوء نهاية المتكبرين من سنن رب العالمين.
Мутакаббирларнинг оқибати вой бўлиши оламлар Парвардигорининг қонуниятидир.

• للباطل أئمته ودعاته وصوره ومظاهره.
Ноҳақликнинг ҳам ўз пешволари, даъватчилари, суратлари ва кўринишлари бўлади.

 
وه‌رگێڕانی ماناكان سوره‌تی: القصص
پێڕستی سوره‌ته‌كان ژمارەی پەڕە
 
وه‌رگێڕانی ماناكانی قورئانی پیرۆز - وەرگێڕاوی ئۆزبەکی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز - پێڕستی وه‌رگێڕاوه‌كان

بڵاوكراوەتەوە لەلایەن ناوەندی تەفسیر بۆ خوێندنە قورئانیەکان.

داخستن