പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം ഖസസ് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 385 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

Казивање

സൂറത്തിൻ്റെ ഉദ്ദേശ്യങ്ങളിൽ പെട്ടതാണ്:

سنة الله في تمكين المؤمنين المستضعفين وإهلاك الطغاة المستكبرين.

Божје правило је помоћ слабашним верницима и уништење арогантних тиранина.

---

ആയത്ത്: 1

طسٓمٓ

Та Син Мим. О кур’анским скраћеницама детаљно се говорило на почетку поглавља Ел-Бекара. У њима је изазов Арапима и свим другим људима да донесу говор сличан часном Кур’ану.

ആയത്ത്: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су одломци славног Кур’ана. Они су веома јасни.

ആയത്ത്: 3

نَتۡلُواْ عَلَيۡكَ مِن نَّبَإِ مُوسَىٰ وَفِرۡعَوۡنَ بِٱلۡحَقِّ لِقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Веровесниче, у овом поглављу Свезнајући Бог обавестиће те, по истини, о Мојсију и фараону. Они који верују у то нимало не сумњају, тим пре јер једино они извлаче корист из Кур’ана.

ആയത്ത്: 4

إِنَّ فِرۡعَوۡنَ عَلَا فِي ٱلۡأَرۡضِ وَجَعَلَ أَهۡلَهَا شِيَعٗا يَسۡتَضۡعِفُ طَآئِفَةٗ مِّنۡهُمۡ يُذَبِّحُ أَبۡنَآءَهُمۡ وَيَسۡتَحۡيِۦ نِسَآءَهُمۡۚ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

Заиста се фараон узохолио у Египту и прешао је све границе зла убијајући, протерујући и светећи се народу којег је поделио у странке. Једну скупину синова Израиљевих је тлачио и понижавао, мушку је њихову децу убијао а женску је децу, да му буду понизне слуге, остављао у животу. Фараон је заиста био велики злочинац, тиранин и охолник.

ആയത്ത്: 5

وَنُرِيدُ أَن نَّمُنَّ عَلَى ٱلَّذِينَ ٱسۡتُضۡعِفُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَنَجۡعَلَهُمۡ أَئِمَّةٗ وَنَجۡعَلَهُمُ ٱلۡوَٰرِثِينَ

Свевишњи Бог хтео је почастити синове Израиљеве које је фараон тлачио и понижавао у Египту, тако што ће уништити фараона, а њих ослободити од понижење, да од њих начини вође у чињењу добрих дела и позиватеље на Прави пут, и да од њих баштинике учини који ће наследити благословљену Палестину након што фараон и његове војске настрадају. О томе је Узвишени Бог рекао: “А потлаченом народу дали смо у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили...”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• الإيمان والعمل الصالح سببا النجاة من الفزع يوم القيامة.

Веровање и чињење добрих дела имају за резултат да човек буде поштеђен страха на Судњем дану.

• الكفر والعصيان سبب في دخول النار.

Неверство и чињење греха воде у ватру Пакла.

• تحريم القتل والظلم والصيد في الحرم.

У Харему, светом месту, забрањено је убијање, чињење неправде и бављење ловом.

• النصر والتمكين عاقبة المؤمنين.

Вернике чека победа и власт на Земљи.