പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം ഹിജ്ർ - സെർബിയൻ പരിഭാഷ - റുവാദ് തർജമ സെന്റർ - പേജ് നമ്പർ 262 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

Ел-Хиџр

ആയത്ത്: 1

الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانٖ مُّبِينٖ

Елиф-лам-ра.^[1] Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана!

[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

ആയത്ത്: 2

رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ

Неверници ће често да жале што нису били Аллаху предани.

ആയത്ത്: 3

ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они!

ആയത്ത്: 4

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابٞ مَّعۡلُومٞ

А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок.

ആയത്ത്: 5

مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време.

ആയത്ത്: 6

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونٞ

Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд!

ആയത്ത്: 7

لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”

ആയത്ത്: 8

مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذٗا مُّنظَرِينَ

Ми анђеле шаљемо само са истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају.

ആയത്ത്: 9

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ

Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.

ആയത്ത്: 10

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ

И пре тебе смо слали посланике претходним народима.

ആയത്ത്: 11

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали.

ആയത്ത്: 12

كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника.

ആയത്ത്: 13

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим.

ആയത്ത്: 14

وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ

Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали,

ആയത്ത്: 15

لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمٞ مَّسۡحُورُونَ

опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“