अर्थको अनुवाद श्लोक 61 सूरः सूरतुल् फुर्कान - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - पवित्र कुरअानको विश्वकोश

श्लोक: 61

تَبَارَكَ ٱلَّذِي جَعَلَ فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجٗا وَجَعَلَ فِيهَا سِرَٰجٗا وَقَمَرٗا مُّنِيرٗا

Нека је хваљен и узвишен Бог, Онај Који је створио на небу огромна сазвежђа и на небу дао Сунце као светиљку и месец који сија и осветљава Земљу тако што се од њега одбијају сунчеви зраци.

यस पृष्ठको अायतहरूका लाभहरूमध्येबाट:

• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.

Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.

• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.

Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.

• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.

Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.

• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.

Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.

• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.

Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.