अर्थको अनुवाद सूरः सूरतुल् अन्कबूत - सर्बियन भाषामा अनुवाद : रव्वाद अनुवाद केन्द्र । - पवित्र कुरअानको विश्वकोश

Паук

श्लोक: 1

الٓمٓ

Елиф-лам-мим.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

श्लोक: 2

أَحَسِبَ ٱلنَّاسُ أَن يُتۡرَكُوٓاْ أَن يَقُولُوٓاْ ءَامَنَّا وَهُمۡ لَا يُفۡتَنُونَ

Зар мисле људи да ће да буду препуштени сами себи ако кажу: “Ми верујемо!” И да неће да буду искушавани?!

श्लोक: 3

وَلَقَدۡ فَتَنَّا ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡۖ فَلَيَعۡلَمَنَّ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ صَدَقُواْ وَلَيَعۡلَمَنَّ ٱلۡكَٰذِبِينَ

А ми смо искушавали и оне пре њих, да би Аллах сигурно указао на оне који говоре истину и на оне који лажу.

श्लोक: 4

أَمۡ حَسِبَ ٱلَّذِينَ يَعۡمَلُونَ ٱلسَّيِّـَٔاتِ أَن يَسۡبِقُونَاۚ سَآءَ مَا يَحۡكُمُونَ

Зар мисле они који раде зла дела да ће Нама да умакну?! Лоше ли је оно што просуђују!

श्लोक: 5

مَن كَانَ يَرۡجُواْ لِقَآءَ ٱللَّهِ فَإِنَّ أَجَلَ ٱللَّهِ لَأٓتٖۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

Онај ко се нада сусрету с Аллахом – па доћи ће, сигурно, Дан обећани. А Он све чује и све зна!

श्लोक: 6

وَمَن جَٰهَدَ فَإِنَّمَا يُجَٰهِدُ لِنَفۡسِهِۦٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَغَنِيٌّ عَنِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

А онај ко се бори - бори се само за себе, заиста, Аллах је независан од свих светова.

श्लोक: 7

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَنُكَفِّرَنَّ عَنۡهُمۡ سَيِّـَٔاتِهِمۡ وَلَنَجۡزِيَنَّهُمۡ أَحۡسَنَ ٱلَّذِي كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Онима који верују и добра дела чине прећи ћемо сигурно преко лоших поступака њихових и за оно што су радили заиста ћемо их најлепшом наградом наградити.

श्लोक: 8

وَوَصَّيۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ بِوَٰلِدَيۡهِ حُسۡنٗاۖ وَإِن جَٰهَدَاكَ لِتُشۡرِكَ بِي مَا لَيۡسَ لَكَ بِهِۦ عِلۡمٞ فَلَا تُطِعۡهُمَآۚ إِلَيَّ مَرۡجِعُكُمۡ فَأُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Ми смо сваком човеку наредили да буде добар према родитељима својим. Али, ако те они буду наговарали да поред Мене неког другог обожаваш, о коме ти ништа не знаш, онда им се не покоравај. Мени ћете се вратити, па ћу Ја о ономе што сте радили да вас обавестим.

श्लोक: 9

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَنُدۡخِلَنَّهُمۡ فِي ٱلصَّٰلِحِينَ

Оне који верују и раде добра дела сигурно ћемо да уврстимо међу оне који су добри.

श्लोक: 10

وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَقُولُ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ فَإِذَآ أُوذِيَ فِي ٱللَّهِ جَعَلَ فِتۡنَةَ ٱلنَّاسِ كَعَذَابِ ٱللَّهِۖ وَلَئِن جَآءَ نَصۡرٞ مِّن رَّبِّكَ لَيَقُولُنَّ إِنَّا كُنَّا مَعَكُمۡۚ أَوَلَيۡسَ ٱللَّهُ بِأَعۡلَمَ بِمَا فِي صُدُورِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Има људи који говоре: „Верујемо у Аллаха!“ А кад неки од њих буде стављен на муке због Аллаха, он сматра да је искушење од људи исто као и Аллахова казна. А ако победа дође од твога Господара, сигурно ће они да кажу: „Били смо уз вас!“ А зар Аллах не зна најбоље оно што је у свачијим грудима?!

श्लोक: 11

وَلَيَعۡلَمَنَّ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَلَيَعۡلَمَنَّ ٱلۡمُنَٰفِقِينَ

Аллах сигурно зна оне који верују и сигурно зна оне који су дволични.

श्लोक: 12

وَقَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لِلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّبِعُواْ سَبِيلَنَا وَلۡنَحۡمِلۡ خَطَٰيَٰكُمۡ وَمَا هُم بِحَٰمِلِينَ مِنۡ خَطَٰيَٰهُم مِّن شَيۡءٍۖ إِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

Они који не верују говоре онима који верују: „Следите наш пут, а ми ћемо да носимо ваше грехе!“ А не би понели ниједан њихов грех. Они су, заиста, лажљивци.

श्लोक: 13

وَلَيَحۡمِلُنَّ أَثۡقَالَهُمۡ وَأَثۡقَالٗا مَّعَ أَثۡقَالِهِمۡۖ وَلَيُسۡـَٔلُنَّ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ عَمَّا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ

А сигурно ће властите терете и терете оних које су одвели у заблуду да носе, и сигурно ће за оно што су измишљали на Судњем дану да одговарају.

श्लोक: 14

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ فَلَبِثَ فِيهِمۡ أَلۡفَ سَنَةٍ إِلَّا خَمۡسِينَ عَامٗا فَأَخَذَهُمُ ٱلطُّوفَانُ وَهُمۡ ظَٰلِمُونَ

Ми смо Ноја послали његовом народу и он је међу њима остао хиљаду, мање педесет година, па их је потом задесио потоп, зато што су незнанобошци били.

श्लोक: 15

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَأَصۡحَٰبَ ٱلسَّفِينَةِ وَجَعَلۡنَٰهَآ ءَايَةٗ لِّلۡعَٰلَمِينَ

И Ми смо њега и оне што су били у лађи спасили, и поучним примером световима је учинили.

श्लोक: 16

وَإِبۡرَٰهِيمَ إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ وَٱتَّقُوهُۖ ذَٰلِكُمۡ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

А и Аврама, кад је своме народу рекао: „Аллаха обожавајте и Њега се бојте, то вам је боље, кад бисте само знали!

श्लोक: 17

إِنَّمَا تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ أَوۡثَٰنٗا وَتَخۡلُقُونَ إِفۡكًاۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ لَا يَمۡلِكُونَ لَكُمۡ رِزۡقٗا فَٱبۡتَغُواْ عِندَ ٱللَّهِ ٱلرِّزۡقَ وَٱعۡبُدُوهُ وَٱشۡكُرُواْ لَهُۥٓۖ إِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

Ви, мимо Аллаха, обожавате идоле и смишљате лажи. Они које ви, мимо Аллаха, обожавате не могу никаквом опскрбом да вас опскрбе; ви тражите опскрбу од Аллаха и Њега обожавајте и Њему будите захвални! Њему ћете да се вратите.

श्लोक: 18

وَإِن تُكَذِّبُواْ فَقَدۡ كَذَّبَ أُمَمٞ مِّن قَبۡلِكُمۡۖ وَمَا عَلَى ٱلرَّسُولِ إِلَّا ٱلۡبَلَٰغُ ٱلۡمُبِينُ

А ако ви поричете, па већ су порицали народи пре вас; а Посланик је једино дужан да јасно обзнани.“

श्लोक: 19

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ كَيۡفَ يُبۡدِئُ ٱللَّهُ ٱلۡخَلۡقَ ثُمَّ يُعِيدُهُۥٓۚ إِنَّ ذَٰلِكَ عَلَى ٱللَّهِ يَسِيرٞ

Зар ови не виде како Аллах све из ничег ствара? Он ће то опет да учини; Аллаху је то, заиста, лако.

श्लोक: 20

قُلۡ سِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱنظُرُواْ كَيۡفَ بَدَأَ ٱلۡخَلۡقَۚ ثُمَّ ٱللَّهُ يُنشِئُ ٱلنَّشۡأَةَ ٱلۡأٓخِرَةَۚ إِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

Реци: “Путујте по свету да видите шта је Он из ничег створио. И, Аллах ће то, после, по други пут да створи. Аллах, заиста, све може.

श्लोक: 21

يُعَذِّبُ مَن يَشَآءُ وَيَرۡحَمُ مَن يَشَآءُۖ وَإِلَيۡهِ تُقۡلَبُونَ

Он кажњава онога кога Он хоће и милост указује ономе коме Он хоће, Њему ћете да будете враћени.

श्लोक: 22

وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا فِي ٱلسَّمَآءِۖ وَمَا لَكُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ مِن وَلِيّٖ وَلَا نَصِيرٖ

Његовој казни нећете умаћи ни на Земљи ни на небу, а немате, мимо Аллаха, ни заштитника ни помагача.

श्लोक: 23

وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ وَلِقَآئِهِۦٓ أُوْلَٰٓئِكَ يَئِسُواْ مِن رَّحۡمَتِي وَأُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

А они који не верују у Аллахове речи и доказе и у сусрет са Њим, њима није стало до Моје милости – њих чека патња несносна.

श्लोक: 24

فَمَا كَانَ جَوَابَ قَوۡمِهِۦٓ إِلَّآ أَن قَالُواْ ٱقۡتُلُوهُ أَوۡ حَرِّقُوهُ فَأَنجَىٰهُ ٱللَّهُ مِنَ ٱلنَّارِۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Одговор његовог народа беше само то што рекоше: „Убијте га или га спалите!“ Али, Аллах га је избавио из ватре. У томе су, заиста, докази народу који верује.

श्लोक: 25

وَقَالَ إِنَّمَا ٱتَّخَذۡتُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ أَوۡثَٰنٗا مَّوَدَّةَ بَيۡنِكُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ ثُمَّ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ يَكۡفُرُ بَعۡضُكُم بِبَعۡضٖ وَيَلۡعَنُ بَعۡضُكُم بَعۡضٗا وَمَأۡوَىٰكُمُ ٱلنَّارُ وَمَا لَكُم مِّن نَّٰصِرِينَ

„Ви сте“, рече он, „мимо Аллаха прихватили кипове да бисте у овосветском животу одржавали међусобне пријатељске односе, а после, на Судњем дану, једни других ћете да се одричете и једни друге ћете да проклињете, Ватра ће да буде ваше боравиште и нико вам у помоћ неће моћи притећи.”

श्लोक: 26

۞ فَـَٔامَنَ لَهُۥ لُوطٞۘ وَقَالَ إِنِّي مُهَاجِرٌ إِلَىٰ رَبِّيٓۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

И Лот му је једини поверовао! А Аврам рече: „Ја се, уистину, селим тамо где ми је мој Господар наредио. Он је, заиста, Силни и Мудри.“

श्लोक: 27

وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ إِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ وَجَعَلۡنَا فِي ذُرِّيَّتِهِ ٱلنُّبُوَّةَ وَٱلۡكِتَٰبَ وَءَاتَيۡنَٰهُ أَجۡرَهُۥ فِي ٱلدُّنۡيَاۖ وَإِنَّهُۥ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ لَمِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

И Ми смо му подарили Исака и Јакова и међу његовим потомцима смо дали веровесништво и Књигу; а њему смо на овом свету леп спомен сачували, а на Оном ће, заиста, један од оних добрих бити.

श्लोक: 28

وَلُوطًا إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ إِنَّكُمۡ لَتَأۡتُونَ ٱلۡفَٰحِشَةَ مَا سَبَقَكُم بِهَا مِنۡ أَحَدٖ مِّنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И спомени Лота. Када народу своме рече: „Ви чините такав разврат какав пре вас нико од свих светова није чинио:

श्लोक: 29

أَئِنَّكُمۡ لَتَأۡتُونَ ٱلرِّجَالَ وَتَقۡطَعُونَ ٱلسَّبِيلَ وَتَأۡتُونَ فِي نَادِيكُمُ ٱلۡمُنكَرَۖ فَمَا كَانَ جَوَابَ قَوۡمِهِۦٓ إِلَّآ أَن قَالُواْ ٱئۡتِنَا بِعَذَابِ ٱللَّهِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

имате полне односе са мушкарцима, по друмовима пресрећете и на својим скуповима радите оно што је одвратно.“ А одговор његовог народа беше само то што рекоше: „Учини да нас стигне Аллахова казна ако си од оних који говоре истину!“

श्लोक: 30

قَالَ رَبِّ ٱنصُرۡنِي عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

“Господару мој”, рече он, “помози ми против искварених људи!”

श्लोक: 31

وَلَمَّا جَآءَتۡ رُسُلُنَآ إِبۡرَٰهِيمَ بِٱلۡبُشۡرَىٰ قَالُوٓاْ إِنَّا مُهۡلِكُوٓاْ أَهۡلِ هَٰذِهِ ٱلۡقَرۡيَةِۖ إِنَّ أَهۡلَهَا كَانُواْ ظَٰلِمِينَ

И кад Наши изасланици Авраму донесоше радосну вест, рекоше: „Ми ћемо да уништимо становнике онога насеља! Његови становници су заиста неверници!“

श्लोक: 32

قَالَ إِنَّ فِيهَا لُوطٗاۚ قَالُواْ نَحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَن فِيهَاۖ لَنُنَجِّيَنَّهُۥ وَأَهۡلَهُۥٓ إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ كَانَتۡ مِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

„У њему је Лот“, рече Аврам. „Ми добро знамо ко је у њему“, рекоше они, „ми ћемо да спасимо њега и његову породицу, осим његове жене. Она ће да остане са онима који ће да искусе казну.“

श्लोक: 33

وَلَمَّآ أَن جَآءَتۡ رُسُلُنَا لُوطٗا سِيٓءَ بِهِمۡ وَضَاقَ بِهِمۡ ذَرۡعٗاۖ وَقَالُواْ لَا تَخَفۡ وَلَا تَحۡزَنۡ إِنَّا مُنَجُّوكَ وَأَهۡلَكَ إِلَّا ٱمۡرَأَتَكَ كَانَتۡ مِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

И кад Наши изасланици дођоше Лоту, он се због њих обневесели и узнемири. „Не бој се и не брини се“, рекоше они, „ми ћемо да спасимо тебе и породицу, осим твоје жене, она ће да остане са онима који ће да искусе казну.

श्लोक: 34

إِنَّا مُنزِلُونَ عَلَىٰٓ أَهۡلِ هَٰذِهِ ٱلۡقَرۡيَةِ رِجۡزٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ

А на становнике овог града спустићемо страшну казну са неба због тога што су развратници.

श्लोक: 35

وَلَقَد تَّرَكۡنَا مِنۡهَآ ءَايَةَۢ بَيِّنَةٗ لِّقَوۡمٖ يَعۡقِلُونَ

И од њега смо оставили јасан знак људима који буду памети имали.

श्लोक: 36

وَإِلَىٰ مَدۡيَنَ أَخَاهُمۡ شُعَيۡبٗا فَقَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ وَٱرۡجُواْ ٱلۡيَوۡمَ ٱلۡأٓخِرَ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

А у Меден посласмо њиховог брата Шуајба: „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, и очекујте Судњи дан, и не чините зло по Земљи правећи неред!“

श्लोक: 37

فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ فَأَصۡبَحُواْ فِي دَارِهِمۡ جَٰثِمِينَ

Али му они не повероваше, па их задеси страшан потрес и они освануше у земљи својој мртви, непомични.

श्लोक: 38

وَعَادٗا وَثَمُودَاْ وَقَد تَّبَيَّنَ لَكُم مِّن مَّسَٰكِنِهِمۡۖ وَزَيَّنَ لَهُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ أَعۡمَٰلَهُمۡ فَصَدَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّبِيلِ وَكَانُواْ مُسۡتَبۡصِرِينَ

А и Ада и Семуда - остаци њихових домова су вам видљиви - а ђаво им је њихове поступке лепим приказао, па их, од Правог пута одвратио, а били су разумни.

श्लोक: 39

وَقَٰرُونَ وَفِرۡعَوۡنَ وَهَٰمَٰنَۖ وَلَقَدۡ جَآءَهُم مُّوسَىٰ بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا كَانُواْ سَٰبِقِينَ

И Каруна и фараона и Хамана; Мојсије им је донео јасне доказе, али су се они на Земљи охолили и нису могли да умакну казни,

श्लोक: 40

فَكُلًّا أَخَذۡنَا بِذَنۢبِهِۦۖ فَمِنۡهُم مَّنۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِ حَاصِبٗا وَمِنۡهُم مَّنۡ أَخَذَتۡهُ ٱلصَّيۡحَةُ وَمِنۡهُم مَّنۡ خَسَفۡنَا بِهِ ٱلۡأَرۡضَ وَمِنۡهُم مَّنۡ أَغۡرَقۡنَاۚ وَمَا كَانَ ٱللَّهُ لِيَظۡلِمَهُمۡ وَلَٰكِن كَانُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ

и све смо казнили према њиховим гресима: на неке смо послали ветар пун песка, а неке смо уништили страшним гласом, неке смо утерали у земљу, а неке потопили; Аллах им није учинио неправду, сами су себи неправду нанели.

श्लोक: 41

مَثَلُ ٱلَّذِينَ ٱتَّخَذُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ أَوۡلِيَآءَ كَمَثَلِ ٱلۡعَنكَبُوتِ ٱتَّخَذَتۡ بَيۡتٗاۖ وَإِنَّ أَوۡهَنَ ٱلۡبُيُوتِ لَبَيۡتُ ٱلۡعَنكَبُوتِۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ

Они који, мимо Аллаха, узимају заштитнике слични су пауку који себи исплете кућу, а најслабија кућа, засигурно, је паукова кућа, кад би само знали.

श्लोक: 42

إِنَّ ٱللَّهَ يَعۡلَمُ مَا يَدۡعُونَ مِن دُونِهِۦ مِن شَيۡءٖۚ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

Аллах добро зна да ови које они, поред Њега, обожавају ништа не представљају; Он је Силни и Мудри!

श्लोक: 43

وَتِلۡكَ ٱلۡأَمۡثَٰلُ نَضۡرِبُهَا لِلنَّاسِۖ وَمَا يَعۡقِلُهَآ إِلَّا ٱلۡعَٰلِمُونَ

То су примери које Ми наводимо људима, али их само учени схватају.

श्लोक: 44

خَلَقَ ٱللَّهُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ بِٱلۡحَقِّۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ

Бог је небеса и Земљу с разлогом створио; то је, заиста, поука онима који верују.

श्लोक: 45

ٱتۡلُ مَآ أُوحِيَ إِلَيۡكَ مِنَ ٱلۡكِتَٰبِ وَأَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَۖ إِنَّ ٱلصَّلَوٰةَ تَنۡهَىٰ عَنِ ٱلۡفَحۡشَآءِ وَٱلۡمُنكَرِۗ وَلَذِكۡرُ ٱللَّهِ أَكۡبَرُۗ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ مَا تَصۡنَعُونَ

Казуј Књигу која ти се објављује и обављај молитву - молитва, заиста, одвраћа од разврата и од свега што је ружно; а слављење Бога је сигурно веће! Бог зна шта радите.

श्लोक: 46

۞ وَلَا تُجَٰدِلُوٓاْ أَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ إِلَّا بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُ إِلَّا ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ مِنۡهُمۡۖ وَقُولُوٓاْ ءَامَنَّا بِٱلَّذِيٓ أُنزِلَ إِلَيۡنَا وَأُنزِلَ إِلَيۡكُمۡ وَإِلَٰهُنَا وَإِلَٰهُكُمۡ وَٰحِدٞ وَنَحۡنُ لَهُۥ مُسۡلِمُونَ

И са следбеницима Књиге расправљајте на најлепши начин, али не и с онима међу њима који су неправедни, и реците: „Ми верујемо у оно што се нама објављује и у оно што је вама објављено, а наш Бог и ваш Бог је један, и Њему смо ми предани!“

श्लोक: 47

وَكَذَٰلِكَ أَنزَلۡنَآ إِلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَۚ فَٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ يُؤۡمِنُونَ بِهِۦۖ وَمِنۡ هَٰٓؤُلَآءِ مَن يُؤۡمِنُ بِهِۦۚ وَمَا يَجۡحَدُ بِـَٔايَٰتِنَآ إِلَّا ٱلۡكَٰفِرُونَ

Тако исто и теби објављујемо Књигу, а неки од оних којима смо већ дали Књигу - и у њу верују, а и међу овима има оних који у њу верују, а Наше речи и доказе негирају само неверници.

श्लोक: 48

وَمَا كُنتَ تَتۡلُواْ مِن قَبۡلِهِۦ مِن كِتَٰبٖ وَلَا تَخُطُّهُۥ بِيَمِينِكَۖ إِذٗا لَّٱرۡتَابَ ٱلۡمُبۡطِلُونَ

Ти пре ње ниједну књигу ниси читао, а ниси је ни својом десном руком писао, иначе, посумњали би они који говоре лажи.

श्लोक: 49

بَلۡ هُوَ ءَايَٰتُۢ بَيِّنَٰتٞ فِي صُدُورِ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡعِلۡمَۚ وَمَا يَجۡحَدُ بِـَٔايَٰتِنَآ إِلَّا ٱلظَّٰلِمُونَ

Међутим, Кур'ан је сачињен од јасних речи; у грудима су оних којима је дато знање, а Наше речи негирају само неправедници,

श्लोक: 50

وَقَالُواْ لَوۡلَآ أُنزِلَ عَلَيۡهِ ءَايَٰتٞ مِّن رَّبِّهِۦۚ قُلۡ إِنَّمَا ٱلۡأٓيَٰتُ عِندَ ٱللَّهِ وَإِنَّمَآ أَنَا۠ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

и говоре: “Зашто му од Господара његовог нису нека чуда послата?” Реци: “Чуда су једино код Аллаха, а ја само јасно опомињем.”

श्लोक: 51

أَوَلَمۡ يَكۡفِهِمۡ أَنَّآ أَنزَلۡنَا عَلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ يُتۡلَىٰ عَلَيۡهِمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَرَحۡمَةٗ وَذِكۡرَىٰ لِقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

А зар им није доста то што Ми теби објављујемо Књигу која им се казује: у њој је, заиста, милост и поука људима који верују.

श्लोक: 52

قُلۡ كَفَىٰ بِٱللَّهِ بَيۡنِي وَبَيۡنَكُمۡ شَهِيدٗاۖ يَعۡلَمُ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۗ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِٱلۡبَٰطِلِ وَكَفَرُواْ بِٱللَّهِ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ

Реци: „Аллах је довољан сведок мени и вама; Он зна све што је на небесима и на Земљи. А они који у лаж верују, а у Аллаха не верују, они су прави губитници.“

श्लोक: 53

وَيَسۡتَعۡجِلُونَكَ بِٱلۡعَذَابِ وَلَوۡلَآ أَجَلٞ مُّسَمّٗى لَّجَآءَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ وَلَيَأۡتِيَنَّهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

Они траже од тебе Мухаммеде да их што пре стигне казна. А да није одређеног рока, казна би им дошла, а доћи ће им, сигурно, изненада, а они неће да је предосете.

श्लोक: 54

يَسۡتَعۡجِلُونَكَ بِٱلۡعَذَابِ وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمُحِيطَةُۢ بِٱلۡكَٰفِرِينَ

Они траже од тебе да их што пре стигне казна, а Пакао ће сигурно све невернике да обухвати

श्लोक: 55

يَوۡمَ يَغۡشَىٰهُمُ ٱلۡعَذَابُ مِن فَوۡقِهِمۡ وَمِن تَحۡتِ أَرۡجُلِهِمۡ وَيَقُولُ ذُوقُواْ مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

на Дан кад их патња и одозго и одоздо обузме, а Он каже: „Искусите оно што сте радили!“

श्लोक: 56

يَٰعِبَادِيَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِنَّ أَرۡضِي وَٰسِعَةٞ فَإِيَّٰيَ فَٱعۡبُدُونِ

О слуге Моје које верујете, Моја је Земља пространа, зато само Мене обожавајте!

श्लोक: 57

كُلُّ نَفۡسٖ ذَآئِقَةُ ٱلۡمَوۡتِۖ ثُمَّ إِلَيۡنَا تُرۡجَعُونَ

Свака душа смрт ће да осети, а онда ћете Нама да будете враћени.

श्लोक: 58

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَنُبَوِّئَنَّهُم مِّنَ ٱلۡجَنَّةِ غُرَفٗا تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَاۚ نِعۡمَ أَجۡرُ ٱلۡعَٰمِلِينَ

Оне који буду веровали и радили добра дела сместићемо у рајске одаје, испод којих реке теку, у њима ће вечно да бораве. Како ће дивна бити награда онима који су се трудили.

श्लोक: 59

ٱلَّذِينَ صَبَرُواْ وَعَلَىٰ رَبِّهِمۡ يَتَوَكَّلُونَ

онима који су били стрпљиви и уздали се у Свога Господара!

श्लोक: 60

وَكَأَيِّن مِّن دَآبَّةٖ لَّا تَحۡمِلُ رِزۡقَهَا ٱللَّهُ يَرۡزُقُهَا وَإِيَّاكُمۡۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

А колико има живих бића која не могу себи да скупљају опскрбу, Аллах их опскрбљује, а и вас! Он све чује и све зна.

श्लोक: 61

وَلَئِن سَأَلۡتَهُم مَّنۡ خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَسَخَّرَ ٱلشَّمۡسَ وَٱلۡقَمَرَ لَيَقُولُنَّ ٱللَّهُۖ فَأَنَّىٰ يُؤۡفَكُونَ

А да их упиташ: „Ко је створио небеса и Земљу и ко је потчинио Сунце и Месец?“ Сигурно би рекли: „Аллах!“, па куда се онда одмећу!?

श्लोक: 62

ٱللَّهُ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦ وَيَقۡدِرُ لَهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمٞ

Аллах у изобиљу даје опскрбу ономе коме хоће од Својих слуга, а и ускраћује коме хоће: Аллах, заиста, све зна.

श्लोक: 63

وَلَئِن سَأَلۡتَهُم مَّن نَّزَّلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَحۡيَا بِهِ ٱلۡأَرۡضَ مِنۢ بَعۡدِ مَوۡتِهَا لَيَقُولُنَّ ٱللَّهُۚ قُلِ ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِۚ بَلۡ أَكۡثَرُهُمۡ لَا يَعۡقِلُونَ

А ако их упиташ: „Ко са неба спушта воду и њом оживљава мртву Земљу?“ Сигурно ће да кажу: „Аллах!“ А ти реци: „Хвала Аллаху!“ Али већина њих не разуме.

श्लोक: 64

وَمَا هَٰذِهِ ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَآ إِلَّا لَهۡوٞ وَلَعِبٞۚ وَإِنَّ ٱلدَّارَ ٱلۡأٓخِرَةَ لَهِيَ ٱلۡحَيَوَانُۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ

Живот на овом свету је људима само забава и игра, а само је Будући свет прави живот, кад би они само знали!

श्लोक: 65

فَإِذَا رَكِبُواْ فِي ٱلۡفُلۡكِ دَعَوُاْ ٱللَّهَ مُخۡلِصِينَ لَهُ ٱلدِّينَ فَلَمَّا نَجَّىٰهُمۡ إِلَى ٱلۡبَرِّ إِذَا هُمۡ يُشۡرِكُونَ

Кад се у лађе укрцају, Аллаха моле, предајући Му се искрено, а када их Он доведе до копна, одмах друге поред Њега обожавају.

श्लोक: 66

لِيَكۡفُرُواْ بِمَآ ءَاتَيۡنَٰهُمۡ وَلِيَتَمَتَّعُواْۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

да би показали незахвалност према оном што им Ми дајемо и да би уживали. А сазнаће они!

श्लोक: 67

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّا جَعَلۡنَا حَرَمًا ءَامِنٗا وَيُتَخَطَّفُ ٱلنَّاسُ مِنۡ حَوۡلِهِمۡۚ أَفَبِٱلۡبَٰطِلِ يُؤۡمِنُونَ وَبِنِعۡمَةِ ٱللَّهِ يَكۡفُرُونَ

Зар не виде да смо Кабу учинили сигурном, док се свуда око њих отима и пљачка? Зар у лаж верују, а на Аллаховим благодатима су незахвални?

श्लोक: 68

وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا أَوۡ كَذَّبَ بِٱلۡحَقِّ لَمَّا جَآءَهُۥٓۚ أَلَيۡسَ فِي جَهَنَّمَ مَثۡوٗى لِّلۡكَٰفِرِينَ

Има ли онда већег насилника од онога који о Аллаху измишља лажи или пориче истину која му долази?! Зар неверницима није боравиште у Паклу?!

श्लोक: 69

وَٱلَّذِينَ جَٰهَدُواْ فِينَا لَنَهۡدِيَنَّهُمۡ سُبُلَنَاۚ وَإِنَّ ٱللَّهَ لَمَعَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Оне који се буду трудили због Нас, Ми ћемо, сигурно, да упутимо путевима који Нама воде, а Аллах је, заиста, на страни оних који добра дела чине!