ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߟߐ߬ߓߊ ߝߐߘߊ - ߛߙߌߓߌߦߊߞߊ߲ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߘߟߊߡߌߘߊ

Смак света

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 1

لَآ أُقۡسِمُ بِيَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ

Кунем се Судњим даном

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 2

وَلَآ أُقۡسِمُ بِٱلنَّفۡسِ ٱللَّوَّامَةِ

и кунем се душом која себе кори.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 3

أَيَحۡسَبُ ٱلۡإِنسَٰنُ أَلَّن نَّجۡمَعَ عِظَامَهُۥ

Зар човек мисли да његове кости нећемо да сакупимо?!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 4

بَلَىٰ قَٰدِرِينَ عَلَىٰٓ أَن نُّسَوِّيَ بَنَانَهُۥ

Хоћемо, Ми можемо да вратимо јагодице прста његових поново.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 5

بَلۡ يُرِيدُ ٱلۡإِنسَٰنُ لِيَفۡجُرَ أَمَامَهُۥ

Али, човек хоће да негира оно што је пред њим,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 6

يَسۡـَٔلُ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلۡقِيَٰمَةِ

па пита: “Када ће Судњи дан бити?”

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 7

فَإِذَا بَرِقَ ٱلۡبَصَرُ

Када се поглед збуни

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 8

وَخَسَفَ ٱلۡقَمَرُ

и Месец помрачи

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 9

وَجُمِعَ ٱلشَّمۡسُ وَٱلۡقَمَرُ

и Сунце и Месец смотају, па сјај изгубе,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 10

يَقُولُ ٱلۡإِنسَٰنُ يَوۡمَئِذٍ أَيۡنَ ٱلۡمَفَرُّ

тог дана човек ће да повиче: „Где да се бежи?“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 11

كَلَّا لَا وَزَرَ

Не, нема спаса!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 12

إِلَىٰ رَبِّكَ يَوۡمَئِذٍ ٱلۡمُسۡتَقَرُّ

Тог дана твоме је Господару повратак.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 13

يُنَبَّؤُاْ ٱلۡإِنسَٰنُ يَوۡمَئِذِۭ بِمَا قَدَّمَ وَأَخَّرَ

Тог дана човек ће о ономе што је припремио, а што је пропустио, да буде обавештен.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 14

بَلِ ٱلۡإِنسَٰنُ عَلَىٰ نَفۡسِهِۦ بَصِيرَةٞ

Штавише, човек себе добро зна - сам ће против себе сведочити,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 15

وَلَوۡ أَلۡقَىٰ مَعَاذِيرَهُۥ

макар износио своја оправдања.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 16

لَا تُحَرِّكۡ بِهِۦ لِسَانَكَ لِتَعۡجَلَ بِهِۦٓ

Не изговарај Кур'ан језиком својим да би га што пре запамтио,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 17

إِنَّ عَلَيۡنَا جَمۡعَهُۥ وَقُرۡءَانَهُۥ

Ми смо дужни да га сакупимо да би га ти читао.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 18

فَإِذَا قَرَأۡنَٰهُ فَٱتَّبِعۡ قُرۡءَانَهُۥ

А када га читамо, ти прати читање његово,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 19

ثُمَّ إِنَّ عَلَيۡنَا بَيَانَهُۥ

а после, Ми смо дужни да га објаснимо.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 20

كَلَّا بَلۡ تُحِبُّونَ ٱلۡعَاجِلَةَ

Али, напротив, ви овај пролазни свет волите,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 21

وَتَذَرُونَ ٱلۡأٓخِرَةَ

а онај други свет запостављате.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 22

وُجُوهٞ يَوۡمَئِذٖ نَّاضِرَةٌ

Тог дана нека лица ће да буду блистава,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 23

إِلَىٰ رَبِّهَا نَاظِرَةٞ

у Господара свога ће да гледају.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 24

وَوُجُوهٞ يَوۡمَئِذِۭ بَاسِرَةٞ

Тог дана нека лица ће бити смркнута,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 25

تَظُنُّ أَن يُفۡعَلَ بِهَا فَاقِرَةٞ

уверена да ће их снаћи велика несрећа!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 26

كَلَّآ إِذَا بَلَغَتِ ٱلتَّرَاقِيَ

Пази, када душа допре до кључних костију

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 27

وَقِيلَ مَنۡۜ رَاقٖ

и викне се: „ Има ли лекара да га излечи?!“

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 28

وَظَنَّ أَنَّهُ ٱلۡفِرَاقُ

И он се увери да је то час смрти

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 29

وَٱلۡتَفَّتِ ٱلسَّاقُ بِٱلسَّاقِ

и нога се уз ногу савије.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 30

إِلَىٰ رَبِّكَ يَوۡمَئِذٍ ٱلۡمَسَاقُ

Тог дана ће твоме Господару бити приведен.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 31

فَلَا صَدَّقَ وَلَا صَلَّىٰ

Није веровао и није молитву обављао,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 32

وَلَٰكِن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ

него је порицао и окретао се,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 33

ثُمَّ ذَهَبَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ يَتَمَطَّىٰٓ

а онда је својим охоло одлазио.

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 34

أَوۡلَىٰ لَكَ فَأَوۡلَىٰ

Тешко теби! Тешко теби!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 35

ثُمَّ أَوۡلَىٰ لَكَ فَأَوۡلَىٰٓ

и још једном: Тешко теби! Тешко теби!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 36

أَيَحۡسَبُ ٱلۡإِنسَٰنُ أَن يُتۡرَكَ سُدًى

Зар човек мисли да ће сам себи препуштен да буде, да неће да одговара?!

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 37

أَلَمۡ يَكُ نُطۡفَةٗ مِّن مَّنِيّٖ يُمۡنَىٰ

Зар није био кап семена која се убаци,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 38

ثُمَّ كَانَ عَلَقَةٗ فَخَلَقَ فَسَوَّىٰ

затим заквачак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 39

فَجَعَلَ مِنۡهُ ٱلزَّوۡجَيۡنِ ٱلذَّكَرَ وَٱلۡأُنثَىٰٓ

и од њега две врсте, мушкарца и жену, створи,

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 40

أَلَيۡسَ ذَٰلِكَ بِقَٰدِرٍ عَلَىٰٓ أَن يُحۡـِۧيَ ٱلۡمَوۡتَىٰ

и зар Тај није способан мртве да оживи?!