අර්ථ කථනය වාක්‍යය 26 පරිච්ඡේදය යූනුස් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 26

۞ لِّلَّذِينَ أَحۡسَنُواْ ٱلۡحُسۡنَىٰ وَزِيَادَةٞۖ وَلَا يَرۡهَقُ وُجُوهَهُمۡ قَتَرٞ وَلَا ذِلَّةٌۚ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Оне који буду чинили добра дела и испуњавали обавезе које им је Бог прописао, и буду остављали грехе, чека лепа награда, а то је Рај, а такође имаће и више од тога, а то је гледање у лице Племенитог Бога. Њихова лица неће бити прекривена тамом нити бригом као што ће то бити случај са неверницима.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• أعظم نعيم يُرَغَّب به المؤمن هو النظر إلى وجه الله تعالى.

Највеће уживање којем тежи сваки верник јесте гледање у лице Узвишеног Бога.

• بيان قدرة الله، وأنه على كل شيء قدير.

Појашњење Божје моћи, и указивање да Он све може.

• التوحيد في الربوبية والإشراك في الإلهية باطل، فلا بد من توحيدهما معًا.

Непотпуно је и неисправно веровање у Божју једноћу и јединственост, уколико се поред Бога обожавају друга божанства. Јер као што је обавезно веровати да је само један Бог, исто тако је обавезно веровати да једино Бог заслужује молитве и све остале видове богослужења. И једна и друга врста веровања морају да се потврде на исправан начин.

• إذا قضى الله بعدم إيمان قوم بسبب معاصيهم فإنهم لا يؤمنون.

Када Бог одреди да неки народ остане у свом неверству због својих греха, они онда неће да верују.