අර්ථ කථනය වාක්‍යය 7 පරිච්ඡේදය යූනුස් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 7

إِنَّ ٱلَّذِينَ لَا يَرۡجُونَ لِقَآءَنَا وَرَضُواْ بِٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَٱطۡمَأَنُّواْ بِهَا وَٱلَّذِينَ هُمۡ عَنۡ ءَايَٰتِنَا غَٰفِلُونَ

Неверници који не очекују сусрет са Богом, који Га се не боје и не очекују полагање рачуна на Судњем дану, који су задовољни овим пролазним животом и и сматрају га јединим животом, негирајући будући вечни живот, па су због тога смирени и радосни због боравка на њему, а притом немарни и одбијајући Божје речи и доказе...

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• لطف الله عز وجل بعباده في عدم إجابة دعائهم على أنفسهم وأولادهم بالشر.

Божја благост и доброта према људима се огледа у томе да им се не одазива на молбе у којима призивају зло на себе и на остале.

• بيان حال الإنسان بالدعاء في الضراء والإعراض عند الرخاء والتحذير من الاتصاف بذلك.

Појашњање стање човека који се обраћа Богу када је у невољи, а када је у изобиљу и благостању, окреће се од Бога и истинске вере, па се упозорава на такво понашање и осуђују се они који тако поступају.

• هلاك الأمم السابقة كان سببه ارتكابهم المعاصي والظلم.

Уништење претходних народа било је због греха и неправде.