අර්ථ කථනය වාක්‍යය 73 පරිච්ඡේදය යූනුස් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 73

فَكَذَّبُوهُ فَنَجَّيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ وَجَعَلۡنَٰهُمۡ خَلَٰٓئِفَ وَأَغۡرَقۡنَا ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَاۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Његов народ га је у лаж утерао и није му веровао, па смо Ми њега и вернике у лађи спасили, па смо их наследницима за оне пре њих учинили, док смо оне који су порицали Божје речи и доказе потопили. Зато, размисли о томе, о Посланиче, какав је био свршетак оних које је Ној, мир над њим, упозоравао а који нису поверовали.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• سلاح المؤمن في مواجهة أعدائه هو التوكل على الله.

Верничка снага у борби против непријатеља је искрено ослањање на Бога.

• الإصرار على الكفر والتكذيب بالرسل يوجب الختم على القلوب فلا تؤمن أبدًا.

Устрајност у неверовању и порицању Божјих посланика доводи до тога да срце човека буде запечаћено у охолости и заблуди, и да никада не поверује.

• حال أعداء الرسل واحد، فهم دائما يصفون الهدى بالسحر أو الكذب.

Стање неверника у погледу Божјих посланика увек је исто. Они су увек упуту сматрали враџбином и лажним говором.

• إن الساحر لا يفلح أبدًا.

Онај ко се бави враџбином никада неће успети.