අර්ථ කථනය වාක්‍යය 112 පරිච්ඡේදය සූරා අන් නහ්ල් - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 112

وَضَرَبَ ٱللَّهُ مَثَلٗا قَرۡيَةٗ كَانَتۡ ءَامِنَةٗ مُّطۡمَئِنَّةٗ يَأۡتِيهَا رِزۡقُهَا رَغَدٗا مِّن كُلِّ مَكَانٖ فَكَفَرَتۡ بِأَنۡعُمِ ٱللَّهِ فَأَذَٰقَهَا ٱللَّهُ لِبَاسَ ٱلۡجُوعِ وَٱلۡخَوۡفِ بِمَا كَانُواْ يَصۡنَعُونَ

Бог наводи као пример град Меку који је био сигуран од непријатеља, Он га је заштитио, а његовим је становницима опскрба долазила у обиљу и са свих страна. Пошто су међутим занегирали Божје благодати, постали су многобошци и свог посланика су у лаж утерали, Господар их је искушао сиромаштвом, глађу, страхом, смутњом и патњом јер нису веровали.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• الجزاء من جنس العمل؛ فإن أهل القرية لما بطروا النعمة بُدِّلوا بنقيضها، وهو مَحْقُها وسَلْبُها ووقعوا في شدة الجوع بعد الشبع، وفي الخوف والهلع بعد الأمن والاطمئنان، وفي قلة موارد العيش بعد الكفاية.

Казна се подудара с оним због чега је заслужена. Наиме, пошто су становници Мекке, града који је споменут у одломку, били обесни не захваљујући се за благодат и негирајући је, допали су глади, а хране им пре тога није недостајало; страха, а били су пре тога сигурни; сиромаштва, а били су богати.

• وجوب الإيمان بالله وبالرسل، وعبادة الله وحده، وشكره على نعمه وآلائه الكثيرة، وأن العذاب الإلهي لاحقٌ بكل من كفر بالله وعصاه، وجحد نعمة الله عليه.

Обавеза је веровати у Бога и посланике. Обавеза је обожавати Бога и никог Му равним не сматрати, и захваљивати Му се на многобројним благодатима. То је тако, а Божја казна неће мимоићи невернике грешнике, оне који поричу благодати Божје.

• الله تعالى لم يحرم علينا إلا الخبائث تفضلًا منه، وصيانة عن كل مُسْتَقْذَر.

Из Своје доброте, Бог нам је забранио само оно што је штетно и ружно.