අර්ථ කථනය වාක්‍යය 57 පරිච්ඡේදය සූරා අල් ඉස්රා - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 57

أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ يَبۡتَغُونَ إِلَىٰ رَبِّهِمُ ٱلۡوَسِيلَةَ أَيُّهُمۡ أَقۡرَبُ وَيَرۡجُونَ رَحۡمَتَهُۥ وَيَخَافُونَ عَذَابَهُۥٓۚ إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ كَانَ مَحۡذُورٗا

Они којима се многобошци моле да им отклоне проблеме а које обожавају међу веровесницима, анђелима и свецима, и сами се труде у добрим делима и у томе ко ће се више приближити Богу, очекујући Његов опрост и милост и страхујући од казне и освете. А обавеза је бојати се Божје казне и никад се не сматрати сигурним од ње.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• القول الحسن داع لكل خلق جميل وعمل صالح، فإنَّ من ملك لسانه ملك جميع أمره.

Лепе речи имају за последицу то да се човек украси свим лепим особинама и да чини добра дела. То је тако, јер онај ко влада језиком влада и својим телом.

• فاضل الله بين الأنبياء بعضهم على بعض عن علم منه وحكمة.

Свевишњи Бог је из свог знања и мудрости одликовао неке посланике над другима.

• الله لا يريد بعباده إلا ما هو الخير، ولا يأمرهم إلا بما فيه مصلحتهم.

Својим створењима Мудри Бог жели само добро, Он им заповеда само оно што њима корист доноси.

• علامة محبة الله أن يجتهد العبد في كل عمل يقربه إلى الله، وينافس في قربه بإخلاص الأعمال كلها لله والنصح فيها.

Улагање труда у чињење богоугодних дела, искрено и одано, показатељ је Божје љубави према човеку.