අර්ථ කථනය වාක්‍යය 66 පරිච්ඡේදය මර්යම් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 66

وَيَقُولُ ٱلۡإِنسَٰنُ أَءِذَا مَا مِتُّ لَسَوۡفَ أُخۡرَجُ حَيًّا

Поричући оживљење на Будућем свету, неверник говори: “Немогуће је да ћу после смрти, кад постанем прашина, бити враћен у живот.”

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• على المؤمنين الاشتغال بما أمروا به والاستمرار عليه في حدود المستطاع.

Верници су дужни да извршавају оно што им је вером стављено у дужност и у томе требају да буду устрајни, онолико колико су у стању.

• وُرُود جميع الخلائق على النار - أي: المرور على الصراط، لا الدخول في النار - أمر واقع لا محالة.

Сви ће људи доћи до понора Пакла, неминовно, и мораће, засигурно, ступити на мост који преко Пакла води до Раја; неће сви скончати у Паклу.

• أن معايير الدين ومفاهيمه الصحيحة تختلف عن تصورات الجهلة والعوام.

Мерила и начела у вери разликују се од мерила и начела оних људи који немају знање о вери.

• من كان غارقًا في الضلالة متأصلًا في الكفر يتركه الله في طغيان جهله وكفره، حتى يطول اغتراره، فيكون ذلك أشد لعقابه.

Бог оставља оног ко огрезне у заблуди и неверству, и допусти му да прелази границе у злу и незнању, али ће такав на крају бити теже кажњен.

• يثبّت الله المؤمنين على الهدى، ويزيدهم توفيقًا ونصرة، وينزل من الآيات ما يكون سببًا لزيادة اليقين مجازاةً لهم.

Бог вернике подржава и учвршћава на Правом путу, и подстиче их и олакшава им чињење добрих дела. И објављује им одређене одломке у Кур'ану помоћу којих их још више учвршћује у вери.