අර්ථ කථනය වාක්‍යය 146 පරිච්ඡේදය අල් බකරා - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 146

ٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ يَعۡرِفُونَهُۥ كَمَا يَعۡرِفُونَ أَبۡنَآءَهُمۡۖ وَإِنَّ فَرِيقٗا مِّنۡهُمۡ لَيَكۡتُمُونَ ٱلۡحَقَّ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ

Они којима смо дали Књигу, учени људи међу Јеврејима и хришћанима, знају да је промена Кибле (правца окретања) знак веровесништва Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, који је споменут у њиховој светој књизи, и спознали су Посланика Мухаммеда као што знају своју децу и разликују их од друге деце. Међутим, упркос томе, скупина њих скрива истину са којом је дошао Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и благослов, из своје зависти, иако знају истину.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• إطالة الحديث في شأن تحويل القبلة؛ لما فيه من الدلالة على نبوة محمد صلى الله عليه وسلم.

У овим речима је настављен говор по питању Кибле (правца окретања), зато што се у томе налази доказ Мухаммедовог, нека је на њега Аллахов мир и благослов, веровесништва.

• ترك الجدال والاشتغالُ بالطاعات والمسارعة إلى الله أنفع للمؤمن عند ربه يوم القيامة.

У њима је, такође, наредба да верник остави бескорисну расправу и упосли се чињењем дела која га приближавају Аллаху, јер то ће му једино користити на Судњем дану.

• أن الأعمال الصالحة الموصلة إلى الله متنوعة ومتعددة، وينبغي للمؤمن أن يسابق إلى فعلها؛ طلبًا للأجر من الله تعالى.

Праведна дела која воде ка Богу су разноврсна и бројна, и верник треба да се утркује да их чини тражећи награду код Бога Свемогућег.

• عظم شأن ذكر الله -جلّ وعلا- حيث يكون ثوابه ذكر العبد في الملأ الأعلى.

Важност спомињања Узвишеног Аллаха, чија се награда огледа у томе да Аллах похвали роба у најузвишенијем друштву.