අර්ථ කථනය වාක්‍යය 181 පරිච්ඡේදය අල් බකරා - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 181

فَمَنۢ بَدَّلَهُۥ بَعۡدَ مَا سَمِعَهُۥ فَإِنَّمَآ إِثۡمُهُۥ عَلَى ٱلَّذِينَ يُبَدِّلُونَهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ سَمِيعٌ عَلِيمٞ

181 - Ко промени нечију опоруку додавши или одузевши или спречивши нешто, након што сазна за ту опоруку, грех тог мењања је на ономе ко је то променио, а не на ономе ко је опоручио. Доиста Аллах чује оно што Његови робови говоре, зна оно што раде, и ништа од њихових стања Му није скривено.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• البِرُّ الذي يحبه الله يكون بتحقيق الإيمان والعمل الصالح، وأما التمسك بالمظاهر فقط فلا يكفي عنده تعالى.

Доброчинство које Аллах воли огледа се у веровању и добрим делима, док пуко држање за спољашност и форму не користи код Аллаха.

• من أعظم ما يحفظ الأنفس، ويمنع من التعدي والظلم؛ تطبيق مبدأ القصاص الذي شرعه الله في النفس وما دونها.

У највеће ствари којима се чувају животи и спречава насиље јесте примена принципа одмазде, којег је Аллах прописао када је у питању насиље према нечијем животу или нечему испод тога.

• عِظَمُ شأن الوصية، ولا سيما لمن كان عنده شيء يُوصي به، وإثمُ من غيَّر في وصية الميت وبدَّل ما فيها.

Битност опоруке, поготово за онога ко има шта да опоручи, и грех онога ко измени опоруку умрлог.