අර්ථ කථනය වාක්‍යය 46 පරිච්ඡේදය අල් බකරා - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 46

ٱلَّذِينَ يَظُنُّونَ أَنَّهُم مُّلَٰقُواْ رَبِّهِمۡ وَأَنَّهُمۡ إِلَيۡهِ رَٰجِعُونَ

То је зато што су они уверени да ће отићи свом Господару, и да ће Га срести на Судњем дану, да ће се Њему вратити како би их наградио за њихова дела.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• من أعظم الخذلان أن يأمر الإنسان غيره بالبر، وينسى نفسه.

У највеће понижење спада то да човек другоме наређује добро, а заборавља себе.

• الصبر والصلاة من أعظم ما يعين العبد في شؤونه كلها.

Стрпљење и намаз (молитва) спадају у највећу помоћ за обављање свих послова.

• في يوم القيامة لا يَدْفَعُ العذابَ عن المرء الشفعاءُ ولا الفداءُ، ولا ينفعه إلا عمله الصالح.

На Дану устајања ништа неће одагнати казну од човека, ни заговорници, ни откпунина, осим добрих дела која је чинио.