අර්ථ කථනය වාක්‍යය 14 පරිච්ඡේදය සූරා අල් ෆුර්කාන් - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 14

لَّا تَدۡعُواْ ٱلۡيَوۡمَ ثُبُورٗا وَٰحِدٗا وَٱدۡعُواْ ثُبُورٗا كَثِيرٗا

Биће им речено: “Не призивајте данас пропаст само једанпут, него на себе пропаст призивајте много пута – нећете бити ослобођени казне, него ћете у њој вечно остати!”

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• الجمع بين الترهيب من عذاب الله والترغيب في ثوابه.

Ови одломци објединили су застрашивање од казне и подстицај за спас и награду.

• متع الدنيا مُنْسِية لذكر الله.

Материјални ужици и благодати наводе човека да заборави на Бога.

• بشرية الرسل نعمة من الله للناس لسهولة التعامل معهم.

У томе што су посланици из људског рода огледа се Божја благодат према људима. Заправо, олакшана им је комуникација са посланицима.

• تفاوت الناس في النعم والنقم اختبار إلهي لعباده.

Божје је одређење да се људи разликују у погледу благодати и несрећа.