අර්ථ කථනය පරිච්ඡේදය සාද් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පිටු අංක 458 - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 84

قَالَ فَٱلۡحَقُّ وَٱلۡحَقَّ أَقُولُ

Племенити Бог рече: “Моје речи су истина, јер само истину Ја говорим!”

වාක්‍යය: 85

لَأَمۡلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنكَ وَمِمَّن تَبِعَكَ مِنۡهُمۡ أَجۡمَعِينَ

Свемогући Бог обећао је да ће напунити Пакао Сотоном и свима онима који га у неверству буду следили.

වාක්‍යය: 86

قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٖ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُتَكَلِّفِينَ

Обрати се, Веровесниче, меканским незнанобошцима: “Не тражим ја од вас награду нити какву надокнаду за достављање посланице и саветовање! И нисам извештачен, па не покушавам да учиним више од оног што ми је наређено.”

වාක්‍යය: 87

إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

“Овај величанствени Кур’ан није ништа друго осим опомена и упозорење људима и духовима.”

වාක්‍යය: 88

وَلَتَعۡلَمُنَّ نَبَأَهُۥ بَعۡدَ حِينِۭ

Сигурно ћете сазнати истинитост и исправност овог Кур’ана, и то убрзо, на самрти.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• الداعي إلى الله يحتسب الأجر من عنده، لا يريد من الناس أجرًا على ما يدعوهم إليه من الحق.

Онај ко позива у Ислам треба да се нада Божјој награди за то, а не треба од људи да очекује надокнаду за позивање у истину.

• التكلّف ليس من الدِّين.

Претеривање није саставни део вере.

• التوسل إلى الله يكون بأسمائه وصفاته وبالإيمان وبالعمل الصالح لا غير.

Богу се може умиљавати једино помоћу Његових лепих имена и савршених својстава, и помоћу веровања и добрих дела.