අර්ථ කථනය වාක්‍යය 19 පරිච්ඡේදය සූරා අල් හදීද් - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 19

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِٱللَّهِ وَرُسُلِهِۦٓ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلصِّدِّيقُونَۖ وَٱلشُّهَدَآءُ عِندَ رَبِّهِمۡ لَهُمۡ أَجۡرُهُمۡ وَنُورُهُمۡۖ وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ وَكَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَآ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَحِيمِ

Они који у Бога верују, и који у све његове посланике, без разлике, верују, истински су и прави верници, а и онима који су посведочили својим животима погинувши на Божјем путу код Господара припада племенита награда, већ припремљена за њих. Њима припада и светло које ће бити испред њих и са њихове десне стране, на Судњем дану. Они који буду порицали Наше речи и доказе које објављујемо посланицима, биће становници Огња, у њега ће на Судњем дану ући, и никада из њега неће изаћи.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• الزهد في الدنيا وما فيها من شهوات، والترغيب في الآخرة وما فيها من نعيم دائم يُعينان على سلوك الصراط المستقيم.

Скромност на овоме свету и неповођење за прохтевима, подстицање на добра и благодати онога света који је вечан, помажу да се устраје на Правом путу.

• وجوب الإيمان بالقدر.

Веровање у Божју одредбу је обавеза.

• من فوائد الإيمان بالقدر عدم الحزن على ما فات من حظوظ الدنيا.

Једна од користи веровања у Божју одредбу јесте и неиспољавање туге за оним што је прошло човека од овосветских добара.

• البخل والأمر به خصلتان ذميمتان لا يتصف بهما المؤمن.

Шкртост и наређивање шкртости, два су покуђена својства која верник не сме да има.