අර්ථ කථනය වාක්‍යය 29 පරිච්ඡේදය අල් කලම් - ශුද්ධ වූ අල්කුර්ආන් අර්ථ විවරණයේ සංෂිප්ත අනුවාදය - සර්බියානු පරිවර්තනය - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 29

قَالُواْ سُبۡحَٰنَ رَبِّنَآ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

Казали су: Нека је слављен наш Господар, ми смо били према себи неправедни када смо одлучили да сиромасима забранимо наше плодове.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• منع حق الفقير سبب في هلاك المال.

Ускраћивање права сиромасима, узрок је пропасти имовине.

• تعجيل العقوبة في الدنيا من إرادة الخير بالعبد ليتوب ويرجع.

Божје кажњавање на овоме свету је вид указивања добра према кажњенику, како би се покајао и повратио Богу.

• لا يستوي المؤمن والكافر في الجزاء، كما لا تستوي صفاتهما.

Верник и неверник нису исти у погледу награде или казне, као што ни њихове особине нису исте.