අර්ථ කථනය වාක්‍යය 153 පරිච්ඡේදය සූරා අල් අඃරාෆ් - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 153

وَٱلَّذِينَ عَمِلُواْ ٱلسَّيِّـَٔاتِ ثُمَّ تَابُواْ مِنۢ بَعۡدِهَا وَءَامَنُوٓاْ إِنَّ رَبَّكَ مِنۢ بَعۡدِهَا لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ

А што се тиче оних који су чинили лоша дела попут многобоштва и других греха, а затим су се покајали Богу тако што су се вратили веровању и оставили грехе, твој Господар - о Посланиче - ће да им опрости и смиловаће им се.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• في الآيات دليل على أن الخطأ في الاجتهاد مع وضوح الأدلة لا يعذر فيه صاحبه عند إجراء الأحكام عليه، وهو ما يسميه الفقهاء بالتأويل البعيد.

У овим одломцима је доказ да нема оправдања за грешку у расуђивању по свом мишљењу поред постојања јасних доказа, и то исламски правници називају тумачењем које је далеко од исправног.

• من آداب الدعاء البدء بالنفس، حيث بدأ موسى عليه السلام دعاءه فطلب المغفرة لنفسه تأدُّبًا مع الله فيما ظهر عليه من الغضب، ثم طلب المغفرة لأخيه فيما عسى أن يكون قد ظهر منه من تفريط أو تساهل في رَدْع عَبَدة العجل عن ذلك.

Од правила молитве јесте да се почне са молбом за себе, јер је Мојсије, мир над њим, почео своју молитву тражећи опрост за себе, из лепог понашања према Богу, и због његове срџбе која га је задесила, а затим је затражио опрост за свог брата због евентуалног нечињења нечега што му је било обавезно а то је одвраћање обожаваоца телета од тог чина.

• التحذير من الغضب وسلطته على عقل الشخص؛ ولذلك نسب الله للغضب فعل السكوت كأنه هو الآمر والناهي.

Упозорење на срџбу и њено овладавање човековим умом. Зато је Бог у Мојсијевом случају рекао да се срџба смирила, као да је она субјект, као да она наређује и забрањује.

• ضرورة التوقي من غضب الله، وخوف بطشه، فانظر إلى مقام موسى عليه السلام عند ربه، وانظر خشيته من غضب ربه.

Ови одломци указују на обавезност чувања од Божје срџбе и страха од Његове казне. Погледај колики је само степен имао Мојсије, мир над њим, код свог Господара, а уједно колико се бојао Његове срџбе.