අර්ථ කථනය වාක්‍යය 121 පරිච්ඡේදය සූරා අත් තව්බා - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - පාරිශුද්ධ අල් කුර්ආනයේ විශ්ව කෝෂය

වාක්‍යය: 121

وَلَا يُنفِقُونَ نَفَقَةٗ صَغِيرَةٗ وَلَا كَبِيرَةٗ وَلَا يَقۡطَعُونَ وَادِيًا إِلَّا كُتِبَ لَهُمۡ لِيَجۡزِيَهُمُ ٱللَّهُ أَحۡسَنَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

И неће уделити никакав иметак, мали или велики, нити ће икакву долину прећи, а да им то удељивање и мукотрпно путовање неће записано бити, да би им Бог узвратио бољом наградом на Будућем свету због добрих дела која су радили.

මෙ⁣ම පිටුවේ තිබෙන වැකිවල ප්‍රයෝජන:

• وجوب تقوى الله والصدق وأنهما سبب للنجاة من الهلاك.

Обавезност богобојазности и искрености, јер то су дела која спашавају од пропасти.

• عظم فضل النفقة في سبيل الله.

Велика вредност удељивања на Божјем путу.

• وجوب التفقُّه في الدين مثله مثل الجهاد، وأنه لا قيام للدين إلا بهما معًا.

Обавезност изучавања вере, јер то је вредније од борбе на Божјем путу, с обзиром да се вера не може сачувати осим путем знања и борбом за њу.