மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 44 அத்தியாயம் ஸூரா ஹூத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 44

وَقِيلَ يَٰٓأَرۡضُ ٱبۡلَعِي مَآءَكِ وَيَٰسَمَآءُ أَقۡلِعِي وَغِيضَ ٱلۡمَآءُ وَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَٱسۡتَوَتۡ عَلَى ٱلۡجُودِيِّۖ وَقِيلَ بُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

Allah reče Zemlji nakon završetka potopa: "O Zemljo, upij vodu koja je na tebi", a reče nebu: "O nebo, zaustavi ispuštanje kiše", te se voda povuče i zemlja osuši. Allah je uništio nevjernike i lađa je pristala na planini el-Džudijj, i bi rečeno: "Neka je daleko i neka je uništen narod koji je prešao Allahove granice svojim nevjerstvom."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• بيان عادة المشركين في الاستهزاء والسخرية بالأنبياء وأتباعهم.

Ovi ajeti govore o tome da je običaj višebožaca da se ismijavaju sa vjerovjesnicima i njihovim sljedbenicima.

• بيان سُنَّة الله في الناس وهي أن أكثرهم لا يؤمنون.

Ovi ajeti govore o Allahovom zakonu koji vlada među ljudima, a to je da većina ljudi ne vjeruje.

• لا ملجأ من الله إلا إليه، ولا عاصم من أمره إلا هو سبحانه.

Nema utočišta od Allaha osim kod Allaha, i niko ne može sačuvati od Njegove odredbe osim On.