மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 47 அத்தியாயம் ஹூத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 47

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَعُوذُ بِكَ أَنۡ أَسۡـَٔلَكَ مَا لَيۡسَ لِي بِهِۦ عِلۡمٞۖ وَإِلَّا تَغۡفِرۡ لِي وَتَرۡحَمۡنِيٓ أَكُن مِّنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

Nuh, 'alejhisselam, reče: "Gospodaru moj, utječem Ti se od toga da Ti tražim ono o čemu nemam znanja. Ako mi Ti ne oprostiš i ne smiluješ mi se biću od propalih, onih koji su izgubili svoj udio na Ahiretu."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• لا يملك الأنبياء الشفاعة لمن كفر بالله حتى لو كانوا أبناءهم.

Niko od poslanika neće moći da se zauzima za nevjernika makar bio njegovo dijete.

• عفة الداعية وتنزهه عما في أيدي الناس أقرب للقبول منه.

Sustezanje daije, pozivača Allahu, od imetka ljudi je razlog više da mu se ljudi odazovu.

• فضل الاستغفار والتوبة، وأنهما سبب إنزال المطر وزيادة الذرية والأموال.

Ovi ajeti ukazuju na vrijednost traženja oprosta i na vrijednost pokajanja, kao i da je to dvoje uzrok spuštanja kiše i uvećanja potomstva i imetka.