மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 66 அத்தியாயம் ஸூரா ஹூத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 66

فَلَمَّا جَآءَ أَمۡرُنَا نَجَّيۡنَا صَٰلِحٗا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَهُۥ بِرَحۡمَةٖ مِّنَّا وَمِنۡ خِزۡيِ يَوۡمِئِذٍۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡقَوِيُّ ٱلۡعَزِيزُ

Nakon što dođe Naša odredba da budu uništeni, izbavismo Saliha i vjernike koji su sa njim, kao vid milosti Naše, i sačuvasmo ih poniženja tog dana. Doista je tvoj Gospodar, o poslaniče, Jaki i Silni, i niko Ga ne može nadvladati, i zato je uništio prijašnje narode koji su poricali.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عناد واستكبار المشركين حيث لم يؤمنوا بآية صالح عليه السلام وهي من أعظم الآيات.

Inat i oholost višebožaca je bio razlog zbog kojeg nisu htjeli vjerovati Salihu, 'alejhisselam, uprkos dokazu kojeg je donio (stvaranje deve od stijene), a koji predstavlja jedan od najvećih dokaza.

• استحباب تبشير المؤمن بما هو خير له.

Ovi ajeti ukazuju na pohvalnost donošenja radosnih vijesti vjerniku, vijesti koje sadrže ono što je dobro za njega.

• مشروعية السلام لمن دخل على غيره، ووجوب الرد.

Ovi ajeti ukazuju na propisanost nazivanja selama onome kod koga se ulazi i obaveznost uzvraćanja na selam.

• وجوب إكرام الضيف.

Ovi ajeti ukazuju na obaveznost ukazivanja počasti gostu.