மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 23 அத்தியாயம் யூஸுப் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 23

وَرَٰوَدَتۡهُ ٱلَّتِي هُوَ فِي بَيۡتِهَا عَن نَّفۡسِهِۦ وَغَلَّقَتِ ٱلۡأَبۡوَٰبَ وَقَالَتۡ هَيۡتَ لَكَۚ قَالَ مَعَاذَ ٱللَّهِۖ إِنَّهُۥ رَبِّيٓ أَحۡسَنَ مَثۡوَايَۖ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلظَّٰلِمُونَ

Žena egipatskog vladara uz blagost i spletku zatraži od Jusufa da počini blud sa njom, zaključavši sva vrata kako bi osigurala da su sami, i rekavši mu: "Dođi k meni", na što on reče: "Allahu se utječem od onoga čemu me pozivaš. Moj vlasnik mi je priredio lijep boravak kod njega i ja ga neću pronevjeriti, jer bih, u suprotnom, bio nepravedan, a nepravednici su propali."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• قبح خيانة المحسن في أهله وماله، الأمر الذي ذكره يوسف من جملة أسباب رفض الفاحشة.

Ovi ajeti govore o grozoti pronevjere dobročinitelja u njegovoj porodici i njegovom imetku, i ta stvar koju je Jusuf spomenuo je jedan od razloga odbijanja nemorala.

• بيان عصمة الأنبياء وحفظ الله لهم من الوقوع في السوء والفحشاء.

Ovi ajeti ukazuju na bezgriješnost vjerovjesnika i Allahovo čuvanje njih od činjenja svih vrsta zla.

• وجوب دفع الفاحشة والهرب والتخلص منها.

Ovi ajeti ukazuju na obaveznost odbijanja nemorala i bježanja od njega.

• مشروعية العمل بالقرائن في الأحكام.

Ovi ajeti ukazuju na propisanost uzimanja indicija u obzir pri donošenju sudova.