மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 42 அத்தியாயம் அர்ரஃத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 42

وَقَدۡ مَكَرَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ فَلِلَّهِ ٱلۡمَكۡرُ جَمِيعٗاۖ يَعۡلَمُ مَا تَكۡسِبُ كُلُّ نَفۡسٖۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلۡكُفَّٰرُ لِمَنۡ عُقۡبَى ٱلدَّارِ

Prethodni narodi pravili su spletke i zamke svojim vjerovjesnicima, poricali su ono što su im oni dostavljali. Šta su na kraju time postigli? Ništa, jer samo Allahovo upravljanje i volja bivaju sprovedeni. On je taj koji zna sva djela svih stvorenja i ništa Mu nije skriveno. Saznat će poricatelji koliko su griješili kada je riječ o njihovom nevjerovanju i koliko su vjernici bili na pravom putu koji ih je odveo do Dženneta i lijepe konačnice.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الترغيب في الجنة ببيان صفتها، من جريان الأنهار وديمومة الرزق والظل.

Podsticanje na rad za Džennet spominjanjem njegovih opisa, poput rijeka koje teku, vječne opskrbe i zaštite od vreline.

• خطورة اتباع الهوى بعد ورود العلم وأنه من أسباب عذاب الله.

Opasnost slijeđenja prohtjeva nakon što dođe znanje, što je jedan od uzroka Allahove kazne.

• بيان أن الرسل بشر، لهم أزواج وذريات، وأن نبينا صلى الله عليه وسلم ليس بدعًا بينهم، فقد كان مماثلًا لهم في ذلك.

Objašnjenje da su i poslanici ljudska bića, da imaju supruge i djecu, i da naš vjerovjenik Muhammed, sallallahu 'alejhi ve sellem, nije došao sa nečim novim u tome, već je, kao i prethodni poslanici, ljudsko biće.