மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 19 அத்தியாயம் இப்ராஹீம் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 19

أَلَمۡ تَرَ أَنَّ ٱللَّهَ خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ بِٱلۡحَقِّۚ إِن يَشَأۡ يُذۡهِبۡكُمۡ وَيَأۡتِ بِخَلۡقٖ جَدِيدٖ

O čovječe, zar ne znaš da je Allah stvorio nebesa i Zemlju s Istinom, a ne uzalud? Da je On htio da vas zbriše sa lica Zemlje, o ljudi, i stvori druga stvorenja koja će Ga obožavati i koja će Mu se pokoravati umjesto vas, On bi to uradio, jer to je Njemu lahko.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• بيان سوء عاقبة التابع والمتبوع إن اجتمعا على الباطل.

Ovi ajeti govore o tome kako će loše skončati vođa zablude i njegov sljedbenik.

• بيان أن الشيطان أكبر عدو لبني آدم، وأنه كاذب مخذول ضعيف، لا يملك لنفسه ولا لأتباعه شيئًا يوم القيامة.

Ovi ajeti govore da je šejtan najveći neprijatelj čovječanstva, da laže i ostavlja na cjedilu, da je slab i da ni sebi ni svojim sljedbenicima neće moći pomoći na Sudnjem danu.

• اعتراف إبليس أن وعد الله تعالى هو الحق، وأن وعد الشيطان إنما هو محض الكذب.

Ovi ajeti navode Iblisovo priznanje da je Allahovo obećanje istina, a da je šejtanovo obećanje čista laž.

• تشبيه كلمة التوحيد بالشجرة الطيبة الثمر، العالية الأغصان، الثابتة الجذور.

U ovim ajetima se poredi riječ monoteizma sa lijepim, kvalitetnim, plodonosnim drvetom, čije su grane visoko, a korijenje duboko.