மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 116 அத்தியாயம் ஸூரா அல்பகரா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 116

وَقَالُواْ ٱتَّخَذَ ٱللَّهُ وَلَدٗاۗ سُبۡحَٰنَهُۥۖ بَل لَّهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ كُلّٞ لَّهُۥ قَٰنِتُونَ

Jevreji, kršćani i mnogobošci govore: "Allah je Sebi uzeo dijete." Čist je Allah od toga, On je neovisan od stvorenja. Dijete ima onaj kome je ono potrebno, dok Allahu pripada vlast nad svim što je na nebesima i na Zemlji. Sva stvorenja su Njegovi robovi, Njemu pokorni i On njima upravlja kako hoće.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الكفر ملة واحدة وإن اختلفت أجناس أهله وأماكنهم، فهم يتشابهون في كفرهم وقولهم على الله بغير علم.

Nevjernici su jedan milet (vjerski pravac), makar bili različitih vrsta i iz različitih mjesta. Oni su slični u svom nevjerstvu i govorenju o Allahu bez bilo kakvog znanja.

• أعظم الناس جُرْمًا وأشدهم إثمًا من يصد عن سبيل الله، ويمنع من أراد فعل الخير.

Najgori i najgrešniji ljudi jesu oni koji odvraćaju od Allahovog puta i sprečavaju onoga ko želi učiniti dobro.

• تنزّه الله تعالى عن الصاحبة والولد، فهو سبحانه لا يحتاج لخلقه.

Allah je uzvišen i čist od toga da ima ženu i dijete. Stvorenja Mu nisu potrebna.