மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 122 அத்தியாயம் ஸூரா தாஹா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 122

ثُمَّ ٱجۡتَبَٰهُ رَبُّهُۥ فَتَابَ عَلَيۡهِ وَهَدَىٰ

Kasnije ga je Svevišnji Allah izabranikom učinio i Sebi ga približio, oprostio mu je grijeh i primio pokajanje te njega, Adema, premda je bio zastranio, na Pravi put izveo.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الأدب في تلقي العلم، وأن المستمع للعلم ينبغي له أن يتأنى ويصبر حتى يفرغ المُمْلِي والمعلم من كلامه المتصل بعضه ببعض.

Uputno je da onaj ko sluša predavanje o vjeri strpljivo i u cijelosti sasluša predavača koji mu izlaže određenu temu.

• نسي آدم فنسيت ذريته، ولم يثبت على العزم المؤكد، وهم كذلك، وبادر بالتوبة فغفر الله له، ومن يشابه أباه فما ظلم.

Adem je bio zaboravan, pa je zaboravno i njegovo potomstvo. On nije bio postojan u svojoj odlučnosti, pa je takvo i njegovo potomstvo. Međutim, Adem je požurio da se pokaje za grijeh, pa mu je Allah oprostio. Bit će dobar čovjek onaj ko se u kajanju bude ugledao na Adema.

• فضيلة التوبة؛ لأن آدم عليه السلام كان بعد التوبة أحسن منه قبلها.

Pokajanje ima golemu vrijednost. A čovjek, poput Adema, mora biti bolji nakon pokajanja.

• المعيشة الضنك في دار الدنيا، وفي دار البَرْزَخ، وفي الدار الآخرة لأهل الكفر والضلال.

Ovi ajeti ukazuju da će nevjernici i zabludjeli na ovom svijetu, u berzahu i na ahiretu u teškim mukama biti.