மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 96 அத்தியாயம் ஸூரா தாஹா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 96

قَالَ بَصُرۡتُ بِمَا لَمۡ يَبۡصُرُواْ بِهِۦ فَقَبَضۡتُ قَبۡضَةٗ مِّنۡ أَثَرِ ٱلرَّسُولِ فَنَبَذۡتُهَا وَكَذَٰلِكَ سَوَّلَتۡ لِي نَفۡسِي

Samirija odgovori: “Ono što drugi nisu vidjeli, ja sam vidio! Vidio sam Džibrila, alejhis-selam, da jaše na konju, pa sam uzeo šaku zemlje ispod kopita Džibrilova konja koju sam bacio na ono zlato u liku teleta, zatim je od toga postalo tele koje muče. Eto tako me je moja zločesta duša navratila na zlodjelo.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• خداع الناس بتزوير الحقائق مسلك أهل الضلال.

Zabludjeli se služe iskrivljavanjem činjenica. To je sredstvo kojim se koriste u odvođenju ljudi s Allahovog puta.

• الغضب المحمود هو الذي يكون عند انتهاكِ محارم الله.

Pohvalna srdžba jeste ona koja se javlja kao rezultat kršenja Allahovih granica.

• في الآيات أصل في نفي أهل البدع والمعاصي وهجرانهم، وألا يُخَالَطوا.

Ovi ajeti ukazuju na pravilo da se novotari i grješnici trebaju izbjegavati, te da se s njima ne treba družiti.

• في الآيات وجوب التفكر في معرفة الله تعالى من خلال مفعولاته في الكون.

Ajeti koje smo ovdje objasnili dokazuju da je obaveza razmišljati o Allahu i onom što je stvorio. To ima za posljedicu spoznaju Uzvišenog Allaha.