மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 17 அத்தியாயம் ஸூரா அல்புர்கான் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 17

وَيَوۡمَ يَحۡشُرُهُمۡ وَمَا يَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ فَيَقُولُ ءَأَنتُمۡ أَضۡلَلۡتُمۡ عِبَادِي هَٰٓؤُلَآءِ أَمۡ هُمۡ ضَلُّواْ ٱلسَّبِيلَ

Na Dan strašnog polaganja računa, Svemogući Allah sakupit će mnogobošce poricatelje i ono što su obožavali, pa će se obratiti njihovim lažnim božanstvima, koreći ih: “Jeste li vi odvratili Moje robove od Pravog puta i odveli ih u zabludu, ili su oni sami s Prave staze zastranili pa su se vama, a da vi to od njih niste tražili, klanjali?”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الجمع بين الترهيب من عذاب الله والترغيب في ثوابه.

Ovi ajeti objedinili su zastrašivanje kaznom i buđenje nade u nagradu.

• متع الدنيا مُنْسِية لذكر الله.

Ovozemaljski užici navode čovjeka da zaboravi na Allaha.

• بشرية الرسل نعمة من الله للناس لسهولة التعامل معهم.

U tome što su poslanici iz ljudskog roda ogleda se Allahova blagodat prema ljudima. Naime, lahko im je s poslanicima komunicirati.

• تفاوت الناس في النعم والنقم اختبار إلهي لعباده.

Božije je određenje da se ljudi razlikuju glede blagodati i nesreće.