மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 61 அத்தியாயம் ஸூரா அல்புர்கான் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 61

تَبَارَكَ ٱلَّذِي جَعَلَ فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجٗا وَجَعَلَ فِيهَا سِرَٰجٗا وَقَمَرٗا مُّنِيرٗا

Neka je hvaljen i uzvišen Allah, Onaj Koji je stvorio na nebu ogromna sazviježđa i na nebu dao Sunce kao svjetiljku i Mjesec koji osvjetljava Zemlju tako što se od njega odbijaju sunčeve zrake.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.

Onaj ko poziva Allahu ne traži nikakvu naknadu od ljudi.

• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.

Ovi ajeti dokazuju da se Allah uzvisio iznad Arša onako kako to Njemu priliči.

• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.

Allahovo ime Milostivi, koje niko osim Njega nema, ukazuje na Njegovo svojstvo milosti.

• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.

Vjernik je potpomognut smjenom dana i noći, pa može nadoknaditi dobra djela koja je izostavio u nekom od njih.

• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.

Allahovi se robovi odlikuju skromnošću i blagošću, poslušnošću Njemu onda kad su ljudi nemarni, strahom od Njega, umjernošću kad je riječ o dijeljenju imetka i drugim osobinama.