மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 53 அத்தியாயம் ஸூரா அல்கஸஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 53

وَإِذَا يُتۡلَىٰ عَلَيۡهِمۡ قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِهِۦٓ إِنَّهُ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّنَآ إِنَّا كُنَّا مِن قَبۡلِهِۦ مُسۡلِمِينَ

Kad se kazuju kur’anski ajeti vjernicima iz reda sljedbenikā Knjige, oni govore: “Vjerujemo da je Kur’an istina, on je od Allaha i slijedimo ga, a mi smo bili monoteisti, slijedili smo vjeru islam u koju su pozivali svi poslanici, i prije nego što je Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, objavljen časni Kur’an.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• فضل من آمن من أهل الكتاب بالنبي محمد صلى الله عليه وسلم، وأن له أجرين.

Ovi ajeti na sadržajan način govore o tome da će imati dvostruku nagradu onaj ko je vjerovao u Tevrati, odnosno Indžil te zatim povjerovao u vjerovjesnika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.

• هداية التوفيق بيد الله لا بيد غيره من الرسل وغيرهم.

Samo Allah može uputiti na Pravi put, to je u Njegovoj ruci, te time ne raspolaže niko drugi, pa ni poslanici.

• اتباع الحق وسيلة للأمن لا مَبْعث على الخوف كما يدعي المشركون.

Slijeđenje istine ima za rezultat sigurnost, a ne strah, kako to tvrde mnogobošci.

• خطر الترف على الفرد والمجتمع.

U raskošnom životu opasnost je za pojedinca i za društvo.

• من رحمة الله أنه لا يهلك الناس إلا بعد الإعذار إليهم بإرسال الرسل.

Iz Svoje milosti, Allah ne kažnjava narode sve dok im ne pošalje poslanika kao opominjatelja.