மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 25 அத்தியாயம் ஸூரா ஆலஇம்ரான் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 25

فَكَيۡفَ إِذَا جَمَعۡنَٰهُمۡ لِيَوۡمٖ لَّا رَيۡبَ فِيهِ وَوُفِّيَتۡ كُلُّ نَفۡسٖ مَّا كَسَبَتۡ وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ

Kakav će im biti hal (stanje), i koliko će se samo kajati! Bit će u krajnje lošem stanju kada ih okupimo radi obračuna na Sudnjem danu, na danu u koji nema sumnje, i kada svako od njih dobije ono što njegova djela iziskuju, a niko neće nepravda bude učinjena umanjivanjem dobrih djela ili uvećavanjem loših.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• أن التوفيق والهداية من الله تعالى، والعلم - وإن كثر وبلغ صاحبه أعلى المراتب - إن لم يصاحبه توفيق الله لم ينتفع به المرء.

Uputa srca dolazi od Allaha, i ako čovjek ima znanje, makar bio i od najučenijih, a nema uputu – takav se neće istinski okoristiti od svog znanja.

• أن الملك لله تعالى، فهو المعطي المانع، المعز المذل، بيده الخير كله، وإليه يرجع الأمر كله، فلا يُسأل أحد سواه.

Sva vlast pripada Uzvišenom Allahu. On daje i uskraćuje, On uzvisuje i unizuje, u Njegovoj ruci je sve dobro i Njemu se sve vraća. Nikom mimo Njega se molitve ne smiju upućivati.

• خطورة تولي الكافرين، حيث توعَّد الله فاعله بالبراءة منه وبالحساب يوم القيامة.

Ovi ajeti ukazuju na opasnosti prijateljevanja sa nevjernicima i lojalnosti njima, jer je takvome Allah zaprijetio da ga se odriče i da će ga kazniti na Sudnjem danu.