மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 37 அத்தியாயம் ஸூரா அர்ரூம் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 37

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّ ٱللَّهَ يَبۡسُطُ ٱلرِّزۡقَ لِمَن يَشَآءُ وَيَقۡدِرُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Zar ne shvataju ljudi da Allah, džellešanuhu, daje nekim ljudima obilnu opskrbu da bi ih iskušao hoće li zahvalni biti, i da je uskraćuje drugim ljudima da bi ih, isto tako, iskušao hoće li se strpjeti ili će pak pokazati nezadovoljstvo Allahovim davanjem? U činjenici da Uzvišeni Allah nekom daje obilnu nafaku, a dotle je nekom uskraćuje, očit je znak vjernicima da je Mudri Allah milostiv prema ljudima i da je savršeno upućen u sve njihove potrebe i poslove.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• فرح البطر عند النعمة، والقنوط من الرحمة عند النقمة؛ صفتان من صفات الكفار.

Oholost prilikom blagostanja, a gubljenje nade u Božiju milost prilikom nesreće osobina je onih koji ne vjeruju.

• إعطاء الحقوق لأهلها سبب للفلاح.

Davanje prava onima koji ih zaslužuju vodi u spas.

• مَحْقُ الربا، ومضاعفة أجر الإنفاق في سبيل الله.

Allah potire imetak koji je stečen poslovanjem uz kamatu, a daje mnogostruku nagradu za udjeljivanje na Božijem putu.

• أثر الذنوب في انتشار الأوبئة وخراب البيئة مشاهد.

Viđeno je da grijesi imaju za posljedicu širenje zaraznih bolesti i uništavanje dobara.