மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 27 அத்தியாயம் ஸூரா அஸ்ஸஜதா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 27

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّا نَسُوقُ ٱلۡمَآءَ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ ٱلۡجُرُزِ فَنُخۡرِجُ بِهِۦ زَرۡعٗا تَأۡكُلُ مِنۡهُ أَنۡعَٰمُهُمۡ وَأَنفُسُهُمۡۚ أَفَلَا يُبۡصِرُونَ

Zar višebošci, poricatelji proživljenja, ne primjećuju kako Allah, džellešanuhu, dovodi vodu u ogoljelu zemlju, u suhe predjele, pa pomoću nje izvodi usjeve i plodove zelene – hranu njima i stoci njihovoj, devama, kravama i ovcama? Zar neće, odista, razmisliti o moći i veličini Onog Koji to čini? Kad bi razmislili o tome, zaključili bi da je Allah kadar mrtve oživiti.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عذاب الكافر في الدنيا وسيلة لتوبته.

Allah nevjernika opominje kaznama na ovom svijetu ne bi li se pokajao i prihvatio islam.

• ثبوت اللقاء بين نبينا صلى الله عليه وسلم وموسى عليه السلام ليلة الإسراء والمعراج.

Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, i Musa, alejhis-selam, sreli su se u noći Israa i Miradža.

• الصبر واليقين صفتا أهل الإمامة في الدين.

Strpljivost i snažno vjerovanje dvije su osobine koje krase predvodnike u vjeri.