மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் யாஸீன் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - பக்க எண் 440 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Ja-Sin

சூராவின் இலக்குகளில் சில:

إثبات الرسالة والبعث ودلائلهما.

Ova se sura bavi dokazivanjem oživljenja na Sudnjem danu i dokazivanjem poslanice.

---

வசனம்: 1

يسٓ

O kur’anskim je skraćenicama bilo riječi na početku sure el-Bekara.

வசனம்: 2

وَٱلۡقُرۡءَانِ ٱلۡحَكِيمِ

Sveznajući Allah zakleo se časnim Kur’anom, čije su riječi i značenja mudri i precizni i kojem je istina strana s bilo koje strane.

வசனம்: 3

إِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Ti si, Poslaniče milosti, odista jedan od onih ljudi koje je Plemeniti Allah poslao ljudima da im zapovjede da robuju jedino Allahu, jedinom istinskom Bogu.

வசனம்: 4

عَلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

Ti si, Vjerovjesniče, na Pravoj stazi, islamu, vjeri koju je objavio Silni Allah, Koga niko ne može nadvladati, Onaj Koji je milostiv prema vjernicima.

வசனம்: 5

تَنزِيلَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

Ovaj Kur’an objavio je Allah, Koji je silan u Svojoj vlasti, i Koga niko ne može potčiniti, i Koji je samilostan prema pravovjernima.

வசனம்: 6

لِتُنذِرَ قَوۡمٗا مَّآ أُنذِرَ ءَابَآؤُهُمۡ فَهُمۡ غَٰفِلُونَ

Allah, džellešanuhu, objavio ti je ovaj Kur’an, Poslaniče, da bi njime opominjao nevjernike čiji preci nisu imali opominjatelja od Uzvišenog Allaha, pa su nehajni spram vjerovanja i robovanja Allahu (ovdje se misli na Arape). Isti je slučaj i sa svakim narodom koji nema opominjatelja: potreban mu je poslanik koji će ga opominjati.

வசனம்: 7

لَقَدۡ حَقَّ ٱلۡقَوۡلُ عَلَىٰٓ أَكۡثَرِهِمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

Sveznajući Allah odredio je da će biti kažnjena većina ljudi nakon što je protiv njih uspostavljen dokaz jezikom poslanika, jer ne vjeruje i ne prihvata istinu već poriče Allaha i utjeruje u laž Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem. Mnogi ljudi ne znaju istinu koja im je došla.

வசனம்: 8

إِنَّا جَعَلۡنَا فِيٓ أَعۡنَٰقِهِمۡ أَغۡلَٰلٗا فَهِيَ إِلَى ٱلۡأَذۡقَانِ فَهُم مُّقۡمَحُونَ

Te ljude Allah je učinio poput ljudi na čije su vratove stavljeni okovi, tako da im i ruke sežu do podbradaka, te su im glave neizostavno uzdignute, te ih ne mogu spustiti. Eto tako su oni odvraćeni od vjerovanja u Svemogućeg Allaha, pa se nisu kadri povinovati Gospodaru i biti Mu ponizni.

வசனம்: 9

وَجَعَلۡنَا مِنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ سَدّٗا وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ سَدّٗا فَأَغۡشَيۡنَٰهُمۡ فَهُمۡ لَا يُبۡصِرُونَ

Svevišnji Allah stavio je ispred onih koji ne vjeruju pregradu od tmina, i iza njih je pregradu postavio, te im je oduzeo moć zapažanja, zbog čega ne vide i ne izvlače koristi. To im se dogodilo nakon što su pokazali inat i ustrajali u nevjerstvu.

வசனம்: 10

وَسَوَآءٌ عَلَيۡهِمۡ ءَأَنذَرۡتَهُمۡ أَمۡ لَمۡ تُنذِرۡهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

Kad se radi o nevjernicima, koji iz inata ne žele prihvatiti istinu, svejedno je njima – opominjao ih ili ne opominjao, Božiji Poslaniče, oni neće povjerovati u ono što si donio.

வசனம்: 11

إِنَّمَا تُنذِرُ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلذِّكۡرَ وَخَشِيَ ٱلرَّحۡمَٰنَ بِٱلۡغَيۡبِۖ فَبَشِّرۡهُ بِمَغۡفِرَةٖ وَأَجۡرٖ كَرِيمٍ

Tvoja će opomena, Vjeronavjestitelju, biti od koristi samo onom koji vjeruje u časni Kur’an i slijedi ga, te se uvijek, pa i u samoći, boji Milostivog Allaha, a ne vidi Ga niko drugi. Eto takvog obraduj oprostom svih grijeha i golemom nagradom u džennetu.

வசனம்: 12

إِنَّا نَحۡنُ نُحۡيِ ٱلۡمَوۡتَىٰ وَنَكۡتُبُ مَا قَدَّمُواْ وَءَاثَٰرَهُمۡۚ وَكُلَّ شَيۡءٍ أَحۡصَيۡنَٰهُ فِيٓ إِمَامٖ مُّبِينٖ

Svemogući Allah oživit će mrtve, izvest će ih iz kaburova radi polaganja računa, a sve je Allah zapisao, dobro i zlo, što su ljudi radili. Allah će dati nagradu za svako dobro kojem je čovjek bio uzrok, kao npr. trajna sadaka, odnosno kazniti za hrđavo djelo, kao npr. djelo nevjerstva koje ljudi čine ugledajući se na njega. Sveznajući je Allah sve to pobrojao u Levhi-mahfuzu.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• العناد مانع من الهداية إلى الحق.

Oholost ljude odvraća od slijeđenja istine.

• العمل بالقرآن وخشية الله من أسباب دخول الجنة.

Postupanje sukladno Objavi i strah od Allaha imaju za rezultat ulazak u džennet.

• فضل الولد الصالح والصدقة الجارية وما شابههما على العبد المؤمن.

Ovi ajeti ukazuju na vrijednost toga da vjernik iza sebe ostavi dijete koje će za njega upućivati dove, trajnu sadaku i tome slično.