மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 4 அத்தியாயம் ஸூரா அஸ்ஸுமர் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 4

لَّوۡ أَرَادَ ٱللَّهُ أَن يَتَّخِذَ وَلَدٗا لَّٱصۡطَفَىٰ مِمَّا يَخۡلُقُ مَا يَشَآءُۚ سُبۡحَٰنَهُۥۖ هُوَ ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ

Da je Allah, džellešanuhu, htio imati sina, odabrao bi za dijete nekog od Svojih stvorenja – neka je slavljen i hvaljen Allah, nemoguće je da On ima dijete. On je jedinstven glede Bića, svojstava i djela. U tome On nema saučesnika. On je potčinio sve što postoji.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الداعي إلى الله يحتسب الأجر من عنده، لا يريد من الناس أجرًا على ما يدعوهم إليه من الحق.

Onaj ko poziva u islam treba se nadati Božijoj nagradi za to, a ne treba od ljudi očekivati nadoknadu za pozivanje u istinu.

• التكلّف ليس من الدِّين.

Pretjerivanje i izvještačenost nisu sastavni dio vjere.

• التوسل إلى الله يكون بأسمائه وصفاته وبالإيمان وبالعمل الصالح لا غير.

Allahu se može približavati jedino pomoću Njegovih lijepih imena i savršenih svojstava, pomoću vjerovanja i dobrih djela.