மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 110 அத்தியாயம் ஸூரா அந்நிஸா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 110

وَمَن يَعۡمَلۡ سُوٓءًا أَوۡ يَظۡلِمۡ نَفۡسَهُۥ ثُمَّ يَسۡتَغۡفِرِ ٱللَّهَ يَجِدِ ٱللَّهَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا

Ko bude uradio grijeh, čineći tako nepravdu samom sebi, a zatim zatraži oprost od Allaha, priznajući svoj grijeh i napuštajući ga, vidjet će da će mu Allah oprostiti i milostiv prema njemu biti.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• النهي عن المدافعة والمخاصمة عن المبطلين؛ لأن ذلك من التعاون على الإثم والعدوان.

Ovi ajeti sadrže zabranu stajanja na stranu zločinaca i lažova, jer je to potpomaganje u grijehu i neprijateljstvu.

• ينبغي للمؤمن الحق أن يكون خوفه من الله وتعظيمه والحياء منه فوق كل أحد من الناس.

Istinski vjernik treba da se boji Allaha, da Ga veliča i da Ga se stidi više nego ikog.

• سعة رحمة الله ومغفرته لمن ظلم نفسه، مهما كان ظلمه إذا صدق في توبته، ورجع عن ذنبه.

Ovi ajeti ukazuju na širinu Allahove milosti i Allahovog oprosta prema onome ko sebi učini nepravdu, ukoliko se iskreno pokaje i ostavi taj grijeh.

• التحذير من اتهام البريء وقذفه بما لم يكن منه؛ وأنَّ فاعل ذلك قد وقع في أشد الكذب والإثم.

Ovi ajeti upozoravaju na opasnost optuživanja ljudi za ono što nisu uradili, i ukazuju na to da je to najveći vid laži i grijeha.